Društvo sudija objavilo tekst „10 razloga protiv zakona ‘Treća lična i ispadaš'“

Američka javnost je uznemirena zbog kriminala, i to sa dobrim razlogom. Stopa kriminala kod nas je neprihvatljivo visoka, mnogi Amerikanci se osećaju kao zatvorenici u sopstvenom domu i ne napuštaju ga jer se boje da ne završe u crnoj hronici.

Već više od dvadeset godina, državne i federalne politike u pogledu kontrole kriminala zasnivale su se na uverenju da će zakoni kojima su propisane teške kazne odvraćati ljude od činjenja zločina. Ali čak ni danas, kada se više od jednog miliona ljudi nalazi iza rešetaka, i kada su državni budžeti iscrpljeni visokim troškovima izgradnje zatvora, nismo bezbedniji nego što smo bili. Potrebni su novi pristupi rešavanju problema kriminala, ali naši politički lideri, umesto da takve pristupe i iznađu, i dalje nude zastarele strategije.

Takav je, na primer, i takozvani zakon „Treća lična i ispadaš“. Ovaj zakon, koji podržavaju državni zakonodavci, Kongres i predsednik lično, propisuje obaveznu kaznu doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta za lica osuđena za određena krivična dela. Uprkos svom zvučnom nazivu, koji potiče iz pravila igre u bejzbolu, ovaj zakon nema svetlu budućnost, i to iz sledećih razloga.

Zakon „Treća lična i ispadaš“ je stari zakon odenut u novo ruho

Iako se zagovornici ovog zakona ponašaju kao da je u pitanju nešto sasvim novo, zakon „Treća lična i ispadaš“ je zapravo samo varijacija na staru temu. U državama su godinama postojali zakoni o zločincima iz navike i o povratnicima. Svi ti zakoni su za povratnike propisivali stroge kazne, uključujući i kaznu doživotnog zatvora. Federalne smernice o kažnjavanju iz 1987. i zakoni o obaveznim minimalnim kaznama koji važe u većini država su, takođe, veoma oštri prema povratnicima. Država može opravdati to da učinioca koji ponovi krivično delo kazni strože nego lice koje krivično delo čini prvi put, ali zakoni „zakoni o trećoj ličnoj“ preteruju u tome.

Zakoni „Treća lična i ispadaš“ neće odvraćati ljude od činjenja najtežih krivičnih dela

Zagovornici ovakvih zakona tvrde da zakoni „Treća lična i ispadaš“ imaju odvraćajuće dejstvo u pogledu vršenja teških krivičnih dela. Ali ovi zakoni verovatno neće uticati na veliki broj kriminalaca da se suzdrže od vršenja takvih dela. Pre svega, najteža krivična dela se ne izvršavaju sa predumišljajem. Ona se izvrše usled besa, u žaru strasti ili pod uticajem alkohola. Izgledi da budu osuđeni na kaznu doživotnog zatvora neće sprečiti ljude koji reaguju impulsivno, ne razmišljajući o mogućim posledicama svojih dela.

Još jedan razlog zbog kojeg povratnici ne razmišljaju o kaznama koje im prete pre nego što preduzmu radnju izvršenja je taj što ne očekuju da budu uhvaćeni, u vezi sa čim imaju pravo. Prema Američkoj advokatskoj komori, od približno 34 miliona teških krivičnih dela, koliko se svake godine izvrši u SAD, samo u 3 miliona slučajeva dolazi do hapšenja njihovih izvršilaca.

Zakoni „Treća lična i ispadaš“ mogu dovesti do porasta nasilja

Veliki broj lica angažovanih na sprovođenju zakona protivi se zakonu „Treća lična i ispadaš“ iz straha da će takav zakon dovesti do dramatičnog porasta nasilja usmerenog ka policiji, zatvorskim čuvarima i javnosti. Veća je verovatnoća da će se prestupnik kojem preti kazna doživotnog zatvora opirati hapšenju, ubiti svedoka ili pokušati bekstvo iz zatvora. Zatvorski čuvar iz Milvokija u Oregonu, Dejv Pol, je u članku objvaljenom u listu „Portland Oregonian“, br. 3/94, napisao: „Zamislite policajca koji pokušava da uhapsi prestupnika koji je već dva puta bio osuđen i koji nema ništa da izgubi služeći se svim neophodnim sredstvima kako bi pobegao. Očekuje se nagli porast napada na policiju i zatvorske čuvare“. Ironično je to što ovakvi zakoni mogu dovesti upravo do povećanja broja smrtnih slučajeva, umesto da ih umanje.

Zakoni „Treća lična i ispadaš“ će prenatrpati sudnice

Krivični sudovi su već sada pod velikim opterećenjem. Neobično visoke stope hapšenja kao posledica „rata protiv droge“ su u ogromnoj meri opteretile tužioce, branioce i sudije, čiji je broj predmeta tokom prethodne decenije eksponencijalno porastao. Zakoni „Treća lična i ispadaš“ će dodatno pogoršati ionako lošu situaciju. Povratnici kojima preti obavezna kazna doživotnog zatvora će, umesto da pokušaju da postignu sporazum o priznanju krivice, zahtevati da im se sudi u postupcima koji iziskuju visoke troškove i oduzimaju dosta vremena. Troškovi odbrane u slučajevima koji se završe sporazumom o priznanju krivice iznose 600 dolara, dok troškovi redovnog krivičnog postupka mogu dostići i iznos od 50.000 dolara. S obzirom na to da je većina okrivljenih siromašna i da će morati da im se omogući službena odbrana, troškove njihove odbrane će snositi poreski obveznici.

Zakoni „Treća lična i ispadaš“ će uticati na slobodno sudijsko uverenje prilikom individualizacije kazne

Predlozi zakona „Treća lična i ispadaš“ se od većine uobičajenih krivičnih zakona razlikuju po tome što kaznu doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta propisuju kao obaveznu. Na taj način, oni vezuju ruke sudijama koje su, tradicionalno, bile nadležne za ocenu olakšavajućih i otežavajućih okolnosti pre izricanja kazne. Diskreciono pravo sudija na odmeravanje kazne, koje širom sveta uživa ugled upravo zbog toga što važi za svakog posebno, jedan je od zaštitnih znakova našeg pravnog sistema. Ali, usled stroge forme koju propisuje zakon „Treća lična i ispadaš“, uloga sudija koje izriču kazne postaje suvišna.

Uklanjanjem mogućnosti za izricanje uslovne kazne, zanemaruje se činjenica da se i najnepopravljiviji prestupnici mogu promeniti dok su u zatvoru. Postoji veliki broj slučajeva u kojima su se osuđenici preobrazili dok su bili iza rešetaka, i to putem školovanja, dobrog vladanja, preumljenja ili na neki drugi način. Takvi ljudi zaslužuju da im se pruži druga šansa, a zakoni „Treća lična i ispadaš“ upravo to onemogućavaju.

Troškovi potrebni za izdržavanje kazne trostrukih povratnika osuđenih na kaznu doživotnog zatvora biće nesagledivo visoki

Donošenje zakona „Treća lična i ispadaš“ dovešće do značajnog porasta ionako prevelike zatvorske populacije, što će izazvati nove troškove ogromnog obima koji će pogoditi poreske obveznike. Danas, upućivanje mladog i fizički zdravog prestupnika na izdržavanje kazne zatvora godišnje košta približno 20.000 dolara. Ali, zakoni „Treća lična i ispadaš“ doveli bi do stvaranja ogromne zatvorske populacija starije dobi, a staranje o njoj bi iziskivalo znatna dodatna novčana sredstva. Procenjeni troškovi staranja o starijem zatvoreniku su tri puta viši od onih koji su potrebni za mlađeg zatvorenika  – približno 60.000 dolara godišnje.

Ti troškovi bi mogli biti svrsishodni ukoliko se radi o starijem zatvoreniku koji je opasan po društvo. Međutim, stručnjaci su mišljenja da je starenje najbolje sredstvo za smanjenje stope kriminala. Izvršioci najvećeg broja krivičnih dela su uzrasta od 15 do 24 godine. Samo jedan procenat svih teških krivičnih dela izvršili su ljudi stariji od šezdeset godina.

Zakoni „Treća lična i ispadaš“ će imati nesrazmeran efekat na prestupnike koji su pripadnici manjinskih grupa

Rasna pristrasnost u krivičnopravnom sistemu prosto cveta. Afroamerikanci muškog pola se naročito potenciraju u kategorijama krivičnopravne statistike: hapšenjima, viktimizaciji, upućivanjima u zatvor i pogubljenjima.

Izostanak ravnoteže u velikoj meri potiče od „rata protiv droge“. Iako studije pokazuju da se droga kod crnaca i kod belaca upotrebljava podjednako, među uhapšenima za krivična dela u vezi sa narkoticima ima mnogo više crnaca nego belaca. Zbog čega? Zbog toga što je policiji lakše da svoje snage rasporedi po centralnim gradskim područjima, gde se drogom uobičajeno trguje na ulici, nego da ih preusmeri na skuplje i zahtevnije istrage koje se sprovode u prigradskim naseljima, gde se trgovina drogom odvija iza zatvorenih vrata. Danas je jedan od četiri mlađa crnoputa muškarca osuđen na jedan od oblika krivičnih sankcija, bilo da je to idržavanje kazne zatvora ili uslovni otpust.

Pošto mnogi ovakvi zakoni krivična dela u vezi sa narkoticima računaju kao „lične greške“ koji su se već dogodile, crncima će biti izrečeno više kazni doživotnog zatvora po sistemu „treće lične greške“ nego belcima.

Zbog zakona „Treća lična i ispadaš“, kazne doživotnog zatvora biće izrečene i izvršiocima dela koja ne iziskuju toliko stroge kazne

Iako zagovornici zakona „Treća lična i ispadaš“ tvrde da je svrha takvih zakona da štite društvo samo od najopasnijih krivičnih dela, mnogi predlozi zakona „Treća lična i ispadaš“ obuhvataju širok raspon kriminalnog ponašanja, od silovanja do lake telesne povrede. U otvorenom pismu glasačima iz države Vašington, više od dvadeset aktivnih i bivših tužilaca apelovalo je na javnost da glasa protiv predloga zakona „Treća lična i ispadaš“. Svoje protivljenje donošenju takvog zakona obrazložili su sledećim primerom:

„Osamnaestogodišnji maturant srednje škole gurne svog druga iz razreda kako bi ukrao njegove patike „Majkl Džordan“ od 150 dolara – prva lična greška; po izlasku iz zatvora ukrade jaknu iz prodavnice Bon Marche, i prilikom bekstva odgurne prodavca – druga lična greška; po izlasku iz zatvora, dovede se u red i posle devet godina u kafanskoj tuči nekoga namerno udari i slomi mu nos – svakako jeste krivično delo, ali daleko od najgnusnijeg zločina, međutim, to jeste treća lična greška. On odlazi u zatvor do kraja života“.

Kazna treba da bude srazmerna zločinu – ustavno načelo

U našem krivičnopravnom sistemu, kazna mora biti srazmerna zločinu. Niko ne treba da bude pogubljen zbog provale u nečiju kuću, niti poslat doživotno u zatvor zbog sitnog prekršaja, čak i u slučaju da ih je izvršio više. Ovo načelo, poznato kao „proporcionalnost“, izražava se u Osmom amandmanu Povelje o pravima:

„Ne smeju se tražiti prekomerne novčane kaucije, niti propisivati neumerene novčane kazne, ni određivati surove i neuobičajene kazne“.

Mnogi od zakona „Treća lična i ispadaš“ značajno odstupaju od pravila o proporcionalnosti na taj način što ne uzimaju u obzir ozbiljnost izvršenog dela. U predlozima zakona u državi Pensilvaniji prostitucija i provaljivanje se tretiraju kao „lične greške“ sa ciljem propisivanja kazne doživotnog zatvora bez mogućnosti uslovnog otpusta. Nekoliko predloga zakona države Kalifornije predviđa da prva dva prekršaja moraju biti „nasilni“, ali da treći prekršaj može biti bilo kakvo delo, čak i ono koje se izvršava bez upotrebe nasilja, kao što je sitna krađa. Takvi zakoni vređaju naše ustavne tradicije.

Zakoni „Treća lična i ispadaš“ nisu ozbiljan odgovor kriminalu

Predlozi zakona „Treća lična i ispadaš“ zasnivaju se na pogrešnom uverenju da će stopa kriminala opasti na taj način što će se posebna pažnja obratiti na izvršioca nakon što krivično delo bude izvršeno, što se inače i radi u sistemima sa strogom politikom kažnjavanja. Međutim, ako se u SAD svake godine izvrši 34 miliona teških krivičnih dela, a samo u 3 miliona slučajeva dođe do hapšenja njihovih izvršilaca, mora se učiniti nešto što bi sprečilo da do radnji izvršenja svih tih krivičnih dela uopšte i dođe.

SAD danas nosi kontroverznu titulu predvodnika industrijskog sveta u broju zatvorenika po glavi stanovnika, pošto se iza rešetaka nalazi više od jednog miliona muškaraca i žena. Tipični pripadnik naše zatvorske populacije je pripadnik manjinske grupe, muškog pola, mlad i neobrazovan. Više od 40 procenata zatvorenika je nepismeno; jedna trećina je bila nezaposlena u trenutku hapšenja. Takav profil nam poručuje nešto važno o postojanju veze između kriminala i nedostatka prilike, sa jedne, i između kriminala i nedostatka nade, sa druge strane.

Samo onda kada budemo počeli da se obračunavamo sa razlozima zbog kojih se sve veći broj mladih ljudi na našim prostorima okreće kriminalu i nasilju, moći ćemo da govorimo o postojanju društva koje je manje ogrezlo u kriminal.