Društvo sudija pozvalo poslanike da ne omalovažavaju sudije i sudstvo

To sudijsko udruženje pozvalo je poslanike u parlamentu da se uzdrže podsticanja nepoverenja građana u sudstvo, a nosioce javne vlasti da znanje i energiju usmere na kvalitetno obavljanje svojih nadležnosti, umesto na međusobne optužbe i prozivanje pojedinaca.

„Srbija počiva na civilizacijskoj tekovini podele vlasti na zakonodavnu, izvršnu i sudsku, i za očuvanje institucija, kao temelja uređene države, potrebno da se pripadnici svake od te tri grane vlasti profesionalno odnose prema svojim obavezama i uzdrže od mešanja u nadležnosti druge dve grane vlasti“, ocenilo je Društvo sudija.

U saopštenju se ističe da je takvim mešanjem narušena Ustavom određena ravnoteža nadležnosti organa vlasti i stvara se negativna društvena atmosfera koja zbunjuje javnost.

Povodom napada na sudiju Apelacionog suda u Beogradu Miodraga Majića i na advokata Rodoljuba Šabića, u saopštenju se podseća „da su sudovi i sudije dužni da nakon zakonito sprovedenog postupka, donesu zakonitu i obrazloženu odluku, zasnovanu na pravilno utvrđenom činjeničnom stanju, na koje je pravilno primenjeno materijalno pravo“.

„Usled laičkog pristupa sudskoj praksi kao izvoru prava, a koji nije kompatibilan sa našim pravnim sistemom, biće stvorena situacija kakva je sada – da sudovi kroz takozvanu sudsku praksu propisuju/donose zakone, da Narodna skupština sudi, a da mediji presuđuju, pri čemu se za nastali sistemski poremećaj, krivica pripisuje pojedincima“, dodaje se u saopštenju.

Ističe se i da zakone treba da donosi skupština koja je dužna da stvara i uslove za njihovo sprovođenje i da niko drugi, pa ni najviše instance sudske vlasti, nisu ovlašćene da ih menjaju zauzimanjem određenih pravnih stavova, osim u situaciji kada pravne norme nedostaju ili su kolizione i nedorečene.

Drštvo sudija Srbije navodi da bi građani tako dobili „dobre i jasne propise, koje nije potrebno popravljati ili prilagođavati konkretnoj pravnoj situaciji autentičnim tumačenjem skupštine, i administraciju i sudove koji će te propise sprovoditi bez pritiska, nepristrasno i jednako prema svima, bez obzira na svojstvo stranke u postupku“.

Na taj način građani bi dobili i „pojedinačnu sudsku ili upravnu odluku u sopstvenom predmetu sa jasnim razlozima zbog čega je o njihovom pravu odlučenona određeni način, a kao rezultat odgovornog rada sve tri (nezavisne) grane vlasti, kao i Ustavnog suda, u okviru zaštite ustavnosti i zakonitosti i ljudskih prava i osnovnih sloboda“, dodaje se u saopštenju.

„Sudske odluke mogu kontrolisati i kontrolišu samo više sudske instance, po izjavljenim pravnim lekovima, kao i Ustavni sud, u vezi sa povredom ljudskih prava i osnovnih sloboda“, navodi se u saopštenju.