Penzioner Stevan Ilić iz Kučeva, amater- istraživač, putopisac i veliki ljubitelj prirode, jedan je od mnogobrojnih ljudi koji ne miruju. Iako je u svojim poznim godinama,pešačenje i druženje sa prirodom daje mu dodatnu snagu da ono što želi i ostvari.
Mnogobrojne pećine,misteriozni običaji,zlatonosne reke i drugo rudno bogatsvo Zvižda,bili su povod da su brojni istraživači,različitih struka, među kojima je i Stevan,posećivali ovaj kraj i ostavili pisane dokumente,razmišljanja…
-Da bi čovek zavoleo nešto mora sa tim da se upozna,da to doživi i stalno usavršava-kaže Stevan Ilić, ameter-speleolog.-Prva znanja o speologiji stekao sam u učiteljskoj školi u Požarevcu od moje profesorke geografije Emilije Naumović,a kasnije i u ŠRO u Bileću 1968.godine. Ovu svoju ljubav u mladosti prema prirodi i speleogiji počeo sam da i praktično primenjujem i usavršavam. Pre 20-tak godina evedentirao sam i ispitao skoro sve pećine u Homolju,postao sam i član planinarskog društva iz Požarevca kao i izviđača iz Kučeva,kaže Ilić.
Neprekidno druženje i rad sa poznatim istraživačem dr Radenkom Lazarevićem koje traje već punih deset godina, kao amater-speolog ,Stevan je sa svojom ekipom prošao i ispitao sve pećine među kojima su Ceremošnja,Dubočka, Ravništanka…
– Najveće zadovoljstvo speleologa je da uđeš u pećinu,savladaš prepreke na putu,kročiš vlastitom nogom tamo gde niko pre tebe nije kročio,vidiš lepote koje je priroda stvarala hiljadama godina. Taj put zabeležiš bojom,olovkom,kredom i fotoaparatom,udahneš punim plućima čist vazduh na ujednačenoj temperaturi od 7-9 stepeni i vratiš se nazad bez problema i povreda. Posebno je zadovoljstvo penjati se na 20-tak metara visine ili se spustati konopcima ili mornarskim lestvicama sa višeg na niži horizont. Ovde provedeš i po deset sati, dodaje Stevan.
Istraživanje pećina zahteva mnogo odricanja,napora i dosta troškova.Sva oprema istraživača za ispitivanje je lično vlasništvo,ali ljubav prema prirodi i želja da se budućim generacijama ostavi što više podataka o lepotama koje se nalaze ispod zemlje nadmašuje sve i zbog toga ništa nije ni teško ni skupo.
-U pećinama sem slepih miševa nema drugih živih bića. Homolje je poznato po pričama i legendama o sakrivenom i zakopanom zlatu,pa smo često puta nailazili na tragove koji su prekopavali po ko zna koji put delove pećine gde se mislili da je tu bilo sakriveno zlato i druge dragocenosti. U Radenki i Kamenici smo naišli na sveže iskopanu zemlju,a u Dubočkoj pećini na ljude koji su kopali i nešto tražili,kazao je na kraju naše posete,amater-speleolog Stevan Ilić,koji nastavlja dalje na ispitivanju draži prirode Homoljskog kraja. Jer,svaki predeo,svaka geografska ili administrativna celina,ima poneku prirodnu ili kulturno-istorijsku vrednost-retkost,po kojima se razlikuje od drugih.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
