Država blaga prema huliganima, sudije osluškuju želje vlasti

Istovremeno, takve presude ukazuju i da pojedinci iz nadležnih pravosudnih organa veoma pažljivo osluškuju želje vlasti i njen blagonaklon odnos prema takozvanim navijačkim grupama pretaču u politički podobne odluke, saglasni su sagovornici Danasa.

Uporedno istraživanje koje je sproveo CINS (Centar za istraživačko novinarstvo Srbije) pokazalo je da su kazne koje su sudije izricale navijačima koji su demolirali restorane u Beton hali znatno niže od dosuđenih zbog protesta građana u julu prošle godine, te da pokazuju da se u donošenju sudskih odluka koriste različiti aršini.

Advokat Miloš Janković, nekadašnji zamenik Zaštitnika građana, ovakve presude vidi kao izvrgavanje ruglu celog pravnog sistema.

– Ovakav blagonaklon odnos vlasti znače da naša država ne želi da se obračunava sa huliganima, koji se predstavljaju da su navijači, a očigledno je jedini motiv za sve to interes. Takođe je činjenica da i nadležni organi slede tu intenciju izvršne vlasti. Onda je taj događaj, koji je od strane ministra policije i drugih državnih funkcionera predstavljen kao nešto što se nikada ne sme dozvoliti, nešto strašno, na kraju kao epilog dobio sankcije koje predstavljaju izvrgavanje ruglu celog pravnog sistema. Time dolazimo u situaciju da se neko ko je deo huliganske grupe i ko napravi lom i razlupa restoran, bude kažnjen sa 5.000 dinara, a ako ne vežete pojas u automobilu platite 10.000 dinara, ili čak sto hiljada ako ne prijavite nadležnom organu ko je vozio vaš automobil koji je snimljen kamerom u momentu činjenja prekršaja, navodi Janković za Danas.

On dodaje da ta disproporcija pokazuje “sunovrat” u koji smo mi ušli, i iz koga ćemo se veoma teško ili nikako izvući.

– Međutim, najvažnije je da to nije pitanje ni tih koji su dimenzionirali takav odnos države prema huliganima, ni u ovom slučaju prekršajnih sudova koji, eto sprovode to što je neko drugi dizajnirao, već smo ovde problem mi koji sve to prihvatamo kao takvo. Zato što to prihvatamo, tako će nam biti i u budućnosti, zaključuje Janković.

Advokat Vladimir Beljanski, predsednik Advokatske komore Vojvodine, saglasan je da ne postoji ujednačena sudska praksa i isti kriterijumi za odmeravanje kazne u sličnim slučajevima, ali i ističe da je to manji problem u konkretnoj situaciji.

– Mnogo je problematičnije to što očigledno sudije za prekršaje osluškuju i pokušavaju da odmere mišljenje vlasti i da se na taj način odrede prema vinovnicima nereda, konkretno prema izvršiocima određenih prekršaja. Ono što je sud očigledno pogrešno uradio u ovom slučaju je to da je društvenu opasnost samog prekršaja cenio na pogrešan način. U slučaju julskih protesta, pravo na izražavanje stava, političkog mišljenja i nezadovoljstva kroz javna okupljanja je dozvoljeno, dok je ovo što se događalo u vezi sa razbijanjem Beton hale i tom vrstom nasilja daleko društveno opasnije. Prema tome, ovakve presude su određena vrsta autocenzure kod samih sudija i odmeravanje kazne prema onome što smatraju da bi za aktuelne političke vlasti bilo prihvatljivije i politički podobnije, uveren je Beljanski.

Navijači Fudbalskog kluba Crvena zvezda, nakon osvojene titule prvaka države 22. maja, trofej su “proslavili” bakljadom i skandiranjem sa povorke čamaca na Savi, a nastavili ispod Brankovog mosta tučama, napadima na goste u lokalima Beton hale i demoliranjem nekoliko restorana i kafića.

Te večeri privedeno je 129 osoba, a sutradan je pred Prekršajnim sudom u Beogradu osuđeno njih 38, dok je sedmoro oslobođeno.

Tek njih desetoro je upućeno pred tužioca Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu, koji je protiv njih podneo optužni predlog zbog postojanja opravdane sumnje da su izvršili krivično delo nasilničko ponašanje.

Kako govori CINS-ova analiza presuda, svi koji su u sutradan osuđeni pred Prekršajnim sudom zbog incidenata u Beton hali, terete se po Zakonu o javnom redu i miru. Većina je gonjena po članu o nepristojnom, drskom i bezobzirnom ponašanju, a novčane kazne su se kretale od 5.000 do 31.000 dinara.

U skoro trećini osuđujućih presuda kazna je bila ispod zakonskog minimuma.

U takvim kaznama prednjačila je sutkinja Sofija Čvorović, koja je u 12 od 13 slučajeva dosudila kaznu od 5.000 dinara, uz obrazloženje da će i tako ublažena kazna ostvariti svrhu kažnjavanja, te da okrivljeni ubuduće neće činiti slične prekršaje.

Kao razlog da ublaži kazne Čvorović je u većini presuda isticala to što su se okrivljeni našli na „pogrešnom mestu u pogrešno vreme“ što “ne treba negativno da utiče na njihov budući život”, iznosi CINS.

“Sa druge strane, za isti prekršaj je posle protesta i sukoba sa policijom 2020. kažnjeno sedam osoba, ali nijedna kazna nije bila ispod minimuma. Kazne za kršenje samo ovog člana zakona, koji se odnosi na nepristojno, drsko i bezobzirno ponašanje, bile su veće u odnosu na one izricane navijačima – kretale su se od 10.000 do 80.000 dinara”, upoređuje CINS..

Autori CINS-a ističu i da su analizirane presude Prekršajnog suda pokazale da je učesnicima nereda suđeno kao pojedincima iako se u nekim slučajevima navodi da su zatečeni u grupi, pa su na taj način potencijalno izbegli i zatvorske kazne.

Indikativno je da je za vređanje policajca u neredima u jednom od lokala u Beton hali, što je sudija okarakterisao kao prekršaj sa umišljajem, jednom od uhapšenih izrečena kazna od 55.000 dinara.

Isti sudija, Goran Milutinović, je nakon prošlogodišnjih julskih protesta, za istu izgovorenu rečenicu upućenu službenom licu, okrivljenom izrekao kaznu od 30 dana zatvora.

On je to opravdao ocenom da su te reči tokom protesta, prouzrokovale teže posledice, ali u presudi nije precizirao koje bi to posledice mogle da budu.

Pomenuti sudija je zbog vređanja policajaca tokom protesta od osam osu|ujuđih presuda izrekao šest zatvorskih kazni, dok je u samo dva slučaja naložio novčanu kaznu, piše CINS.

Ovde treba podsetiti da su julski protesti ostali upamćeni po brutalnoj policijskoj upotrebi sile nad često mirnim demonstrantima, upotrebljenoj ogromnoj količini suzavca i neprofesionalnom odnosu prema novinarima koji su izveštavali sa protesta a u više slučajeva bili žrtve fizičkog nasilja, ometanja u radu i šikaniranja.

Incidente sa tih protesta zabeležile su i brojne međunarodne organizacije, uz ocenu o zabrinjavajućem stanju ljudskih prava i sloboda, koje konstantno unazađuje proces pridruživanja Srbije EU.