Smeštaj i loši higijenski, a samim tim i zdravstveni uslovi su trenutno najveći problemi sa kojima se suočavaju izbeglice sa Bliskog istoka koje na svom putu ka Evropskoj uniji prolaze kroz Srbiju, kaže za Danas Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila, nevladine organizacije, koja od početka izbegličkog talasa pruža humanitarnu i pravnu pomoć širom Srbije.
Kako ističe, sve je veći broj izbegličkih porodica koje dolaze u Srbiju, samim tim žena i dece, a zbog loših uslova su prinuđeni da spavaju na otvorenom.
– Promrzli su, javljaju se prehlade. Potrebna im je osnovna higijena, topla obuća i odeća, naglašava Đurović.
* Stalno ste na terenu. Kakva je situacija?
– Mogu da kažem da ljudi dolaze u velikom broju. Iako ima otpora na makedonsko-srpskoj granici, oni je uspešno prelaze. Međutim, mi gubimo bitku sa vremenom, jer dolaze kiša i sneg, što može dovesti do humanitarne krize, jer, na primer, u Beogradu imamo smeštajne kapacitete za samo 800 ljudi. Očigledno je da Srbija ne može da odgovori na potrebe svih izbeglica. U Subotici, takođe, nema prostora i nešto pod hitno mora da se učini, pogotovo ako Mađari počnu sa hapšenjima izbeglica. U Kanjiži postoji smeštaj, ali je privremenog karaktera.
* Pa, koje bi, po vama, bilo rešenje?
– Ako se izbeglice ne smeste pod krov uslediće humanitarna kriza, pogotovo što najavljeni prihvatni centar u Beogradu neće biti skoro izgrađen. Ono što država sigurno može da uradi jeste da osposobi prazne prostore – sale, hale, kasarne… To svakako može da učini. Jer, ukoliko nešto ne uradimo, bićemo u velikom iskušenju šta ćemo da radimo sa izbeglicama na otvorenom.
* Mislite li da Srbija može sama da se nosi s ovim problemom?
– Država može da osposobi prazne prostore, ali sama ne može da reši ovaj problem. Potrebna je finansijska podrška sa Zapada.
* Spomenuli ste Mađarsku i hapšenje izbeglica. Šta mislite o ponašanju mađarske vlade?
– To je neprihvatljiva praksa za 21. vek. Svi smo videli kako Mađari jure izbeglice po livadama, zaustavljaju, vezuju… Sve to liči na progon. Kao da nisu u pitanju ljudska bića i kao da nemaju osnovna ljudska prava. Moram da dodam da nema jasne kritike EU, odnosno ima u Evropskom parlamentu, ali ne i na nivou Evropskog saveta.
* S druge strane, svi hvale Srbiju, odnosno način na koji se ophodi prema izbeglicama?
– Za sada, to jeste za pohvalu. Ali, videćemo kako će dalje da bude. Nadam se da će Srbija da istraje na tom putu, jer nas na to obavezuje ne samo humanost i savest, već i međunarodno pravo, domaći propisi i Ustav. Međutim, Srbija mora da insistira na pomoći, jer migraciju ne može da reši sama. To bi bilo samoubistvo za ovo društvo.
Problem što ne postoji konsenzus
* Kako gledate na to što EU ne može da pronađe rešenje za izbegličku krizu?
– Problem je što EU ne može da postigne konsenzus, pogotovo za zemlje Istočne Evrope koje se protive dolasku izbeglica. Postizanje konsenzusa bi bilo jako važno za Srbiju. Sve ono što se za sada najavljuje ostaje jednostran pristup zemalja, poput Nemačke, Francuske… Dakle, sa scenarijima pojedinačnih zemalja u rešavanju ovog problema suočavaćemo se sve dok ne bude bilo javne politike.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
