Država dužna više od deset milijardi evra

Oko četrdeset hiljada oficira naše vojske koji su pre nekoliko godina tužili državu zbog toga što im je ostala dužna po nekoliko hiljada evra i isplaćivala umanjene plate vodi sporove u sudovima širom Srbije. Mnogi od njih ne samo da su sporove izgubili, već se od njih traži da plate visoke sudske takse.
Prema rečima pančevačkog advokata Gorana Vidakovića koji je prvi, još 2002. godine, počeo da zastupa oficire iz Pančeva koji su tražili svoja prava smatrajući da država ne sme u ime pozivanja na patriotizam da zaboravlja na obaveze, njihove tužbe su odbijene uz apsurdno obrazloženje.

Tužbe su hrabar potez

Danas oko 18.000 pripadnika Vojske nema stan, žene su im uglavnom nezaposlene i svi imaju bar po dvoje dece. – Čudno je da i posle svih ovih podnetih tužbi Vlada još uvek nije izmenila Zakon o vojsci, niti donela Odluku o umanjenju plate po hitnom postupku. Takođe, ne pronalaze način da isplate ono što Vojsci pripada, niti se o tome u javnosti otvoreno priča – kaže advokat Goran Vidaković.

– Ove tužbe bile su veoma hrabar potez oficira, jer to su ljudi podložni autoritetima, kojima je zabranjeno sindikalno organizovanje. Ako su se u tolikom broju usudili da traže svoja prava, država i institucije to moraju da poštuju. Pojedine kolege advokati iz Beograda već su podneli prijave protiv sudija zbog nepravednog suđenja, a posle stava Vrhovnog suda o ovom pitanju bojim se da je došlo vreme da se ide do Evropskog suda za zaštitu ljudskih prava u Strazburu – kaže on.

– Opštinski sud u Pančevu i nekoliko sudova u Srbiji neko vreme su obrađivali ove predmete. Dugo se čekalo da Vrhovni sud Srbije zauzme pravni stav o toj problematici. Nažalost, zbog svoje inertnosti Vrhovni sud je svoj stav objavio tek krajem prošle godine. U njemu se kaže da se plate svakog pripadnika Vojske određuju pojedinačnim upravnim rešenjima, što je netačno. Čak i kada bi se, hipotetički, plata svakog pripadnika Vojske određivala na osnovu upravnih rešenja, to bi, s obzirom na to da naša vojska trenutno ima oko pedeset hiljada pripadnika, značilo da svake godine treba doneti isto toliko upravnih rešenja, za šta bi bila potrebna armija pravnika – kaže za Danas Vidaković.
On dodaje da je Opštinski sud u Pančevu u početku donosio presude u korist vojnih lica, ali da ih je kasnije obarao najpre Okružni, a zatim i Vrhovni sud. Prema rečima našeg sagovornika zabrinjavajuće je to što su tužbe vojnih lica poništavane i pored toga što je veštačenjima koja su sprovodili ekonomisti nepobitno utvrđeno da su, na primer, kapetani prve klase i majori samo u periodu od 2000. do 2003. godine dobijali niže plate i po 700 hiljada dinara godišnje, ne računajući zateznu kamatu. Kako kaže, u Zrenjaninu je zabeležen slučaj da su i Opštinski i Okružni sud presudili u korist dvadesetak pripadnika Vojske kojima je novac i isplaćen, ali Vidaković očekuje da će sada Vrhovni sud poništiti te presude i tražiti povraćaj novca.
– Osim toga, veštaci su utvrdili da su ministri odbrane, među kojima je bio i sadašnji predsednik Srbije Boris Tadić, radili usklađivanje koeficijenata za obračun plata vojnih lica samo jednom do tri puta godišnje, iako su po zakonu to morali da rade svakog meseca. Ono što najviše revoltira jeste to što vlast od 2000. godine građane zasipa pričom da postoje velike devizne rezerve, a istovremeno se u presudama protiv vojnih lica koje donosi Vrhovni sud Srbije kaže „da država nema novca, a da je vojni budžet kreiran prema ekonomskim mogućnostima države“ – priča Vidaković.
Zbog ovakve situacije Vidaković najavljuje da će se uskoro žaliti sudu u Strazburu zbog povrede Evropske deklaracije o ljudskim pravima, u delu koji se odnosi na pravičnost suđenja.
– Sudski procesi koji su se vodili povodom zahteva vojnih lica nisu bili pravični. Na jednoj strani bila je država, koja je tužena i koja je pokazala da je svemoćna, a na drugoj su bili ljudi za koje je u toku postupka dokazano da su obespravljeni i da su im uskraćena prava na zarade. I pored svega toga sudovi su presuđivali po diktatu države – ocenjuje sagovornik Danasa.
Inače, Zakon o vojsci iz 1994. godine u članu 75. i Odluka Savezne vlade iz 2000. godine propisuju da profesionalnim vojnicima pripada tri do pet neto zarada prosečne plate u Republici Srbiji. Odstupanje od te zakonske odredbe počelo je krajem 1999. godine, a od oktobra 2000. godine, pa i danas, uopšte se mesečno ne koriguju koeficijenti kako je propisano. U međuvremenu je Savezna vlada nekoliko puta donela odluku da pripadnicima Vojske linearno poveća primanja, ali je to mnogo manje od zakonom garantovanih iznosa te se vojnim licima mesečno uskraćuje oko 30 hiljada dinara.
Procenjuje se da je dosad podneto oko 40.000 tužbi širom zemlje za isplatu razlike u plati i po tom osnovu država pripadnicima Vojske ukupno duguje više od deset milijardi evra.
Advokat Vidaković smatra da se sticajem okolnosti pančevački sud u prvo vreme pokazao kao kreator sudske prakse jer su prve presude ovde donete, da su se sudije hrabro suočile sa situacijom, ne podležući pritiscima države i Vojske. Naravno, vrlo brzo se to promenilo pa su Okružni sudovi počeli da obaraju presude. On je objasnio da je od juna 2003. godine, kada su podnete prve tužbe, vojnicima u njihovim jedinicama plasirana informacija da se obavezno obrate Vojnom pravobranilaštvu sa zahtevom za obeštećenje bez spora.
– Time se samo kupovalo vreme od oko tri meseca, a onda su među advokatima tražili odmetnike koji bi to isto ponovili u javnosti. Ovde nije reč o obeštećenju štete, već o klasičnom radnom sporu, jer je šteta nastala kao posledica neisplaćivanja plate. U to vreme značajan iskorak suda u Pančevu bio je da ove predmete uvede u radne sporove i da se vojnicima prizna pravo na platu – priča dalje Vidaković.
Kao još jedan od primera opstrukcije vršenja sudske aktivnosti on navodi i to da su zatim sudovi počeli sve češće da traže i dokaze koji nisu u vezi sa isplatom, kao što je izveštaj o prijemu dužnosti, ili se, kao u jednom slučaju u Pančevu, prihvata zahtev za izuzeće veštaka, inače lica zaposlenog u Vojsci. On smatra da su neki sudovi taktizirali s donošenjem presude, iako je odrađeno veštačenje i pribavljeni dokazi.