Država je na Rome primenila kategoriju „nevidljivo lice“

S druge strane, da objasnim razlike koje proističu iz strukture romskog jezika, religije koju su Romi ispovedali dok su živeli u Indiji, običaja, kulture i životne sredine. Ti ciljevi su zahtevali da se deskriptivni metod nadopuni strukturalnim i komparativnim metodom, tj. da se jezičke pojave sagledavaju i sa dijahronog stanovišta, ističe u razgovoru za Danas Rajko Đurić, predsednik Internacionalne romske akademije nauka i umetnosti, povodom nove Gramatike romskog jezika, koju je napisao u koautorstvu sa Zlatomirom Jovanovićem.

Kako navodi, u ovoj deskriptivnoj gramatici se, najpre, opisuju glasovi, koji su kao jedinice govora zastupljeni u svim bazičnim dijalektima romskog jezika. Te bazične dijalekte, objašnjava naš sagovornik, izabrala je Međunarodna komisija za policentrični ili pluricentrični standardni jezik 1980. u Varšavi, a potom je utvrđena struktura romskog pisma, koje ima 38 slova, i to 28 prostih, dok su preostali digrafi i aspirati, odnosno glasovi indijskog porekla.

Kad je reč o problemima sa stručnom terminologijom, osim pojedinih termina koji su nastali po diktatu jezika, kao npr. „navna“ (nav – ime) koja označava „imenice“, Đurić ističe da Romi žive skoro u svim zemljama Evrope, pa su termini koji su najzastupljeniji u evropskim jezicima, „prihvatljivi i za nas“.

Nova Gramatika romskog jezika, koja je u pripremi za štampu, jeste prošireno izdanje Gramatike iz 2005. godine, za koju kaže da se pojavila po želji i narudžbi „moga prijatelja pokojnog Save Dautovića, urednika Otkrovenja“, i ona je trebalo da zadovolji elementarne potrebe, naročito da pomogne u nastavi romskog jezika u osnovnim školama, ali i da bude orijentir za pripreme za studije romskog na nekom od postojećih fakulteta u Srbiji.

– Najzad, njena pojava je trebalo da urazumi „neverne Tome“ da romski jezik postoji. Ratnih devedesetih godina, osim lingviste evropskog renomea Ranka Bugarskog, gotovo svi ostali su tvrdili da je romski „bez perspektive“, da je to „hrpa dijalekata i narečja“, itd. Pojedini akademici su čak tvrdili da je „degeneracija romskog posledica telesne degeneracije Roma“, što je gotovo podudarno sa stavovima kvazinaučnika koji su pripadali nacizmu. Činjenice da su u to vreme na nekoliko evropskih univerzitetskih centara otvorene katedre ili lektorati za romski nisu dopirale do naših autističkih kvazinaučnika. Neki od njih, moji bliski poznanici, govorili su mi, tobože u poverenju: „Dali smo ta prava Albancima, pa vidiš dokle smo stigli“, ističe Đurić, ali navodi i pozitivan primer u Vršcu, gde je direktorka Visoke škole za obrazovanje vaspitača, Grozdana Gojkov, otvorila studijsku grupu na romskom „takoreći ekspresno“, jer „ko priznaje i poštuje jedan narod, neizostavno priznaje i poštuje njegov jezik“.

O situaciji u pogledu standardizacije romskog jezika u Srbiji naš sagovornik kaže da se moraju obezbediti uslovi za funkcionisanje odgovarajućih modela, pre svega učenje romskog u školama, što se već praktikuje u naučno-teorijskim centrima pojedinih država poput Austrije, Češke, Mađarske.

– Nažalost, na prostorima bivše Jugoslavije toga još nema. Mada se na Filozofskom fakultetu u Zagrebu romski može studirati, još nema uslova za praktičnu primenu. U pojedinim zemljama, to je deo „džipsi industrije“, čije su gazde neromi, koji zgrću milione u evrima za tobožnju standardizaciju, od koje u praksi nema ni za lek – naglašava Đurić.

Tako nezavidna situacija u romskoj standardnojezičkoj praksi možda najviše posledica ostavlja na obrazovanje romske dece, koja u srpskim školama izučavaju predmete na srpskom, nematernjem, jeziku.

– Romska deca su na velikoj muci. Kontrastivnih istraživanja jedva da ima. Nastavnici, ne svojom krivicom, nisu u stanju da im na podesan način objasne razliku između srpskog i romskog. Iako su ta i razna druga prava Roma zagarantovana Ustavom i zakonima, u svakodnevnom životu jedva da išta postoji. Nema sudskih tumača, nema terapeuta određenih specijalnosti iako bi ih neizostavno moralo biti.., kaže Đurić i ističe da je država u 21. veku primenila na Rome kategoriju „nevidljivo lice“, kakva se primenjivala još samo na „rimske robove“.

Specifičnosti romske gramatike

Novina Gramatike romskog jezika, kako navodi Rajko Đurić, jeste što u oblasti morfologije prvi put izlažu pitanja kao što je morfemska analiza, zatim je opisan nulti član i objašnjena je njegova upotreba. Ustanovljeno je da imenice muškog roda imaju tri deklinacije, dok imenice ženskog roda imaju dve. Zatim su predstavljene zamenice, pridevi i brojevi i njihove promene, a potom se obrađuje jedno od najtežih pitanja svake, pa i romske gramatike – sintaksička služba padeža i njihove semantičke uloge. Romski ima osam padeža u jednini i osam u množini, a svaki padež, pored osnovnog, u proseku po desetak još sporednih značenja. Završna poglavlja su sintaksa i semantika. Gramatika je namenjena svakom ko želi da se upozna sa romskim, ali pre svega onima koji ga studiraju, zatim nastavnicima romskog na svim nivoima, novinarima, prevodiocima, piscima… i svima „koji osećaju teret predrasuda“.