Država je nedopustivo blaga

Poslednji ekološki akcident na Velikom bačkom kanalu od pre nekoliko dana kada je vrbaski Vital prema tvrdnjama aktivista vrbaskog Ekološkog pokreta ispustio veliku količinu neprerađenih otpadnih voda direktno u kanal, ponovo je aktuelizirao ovaj najveći ekološki problem Vojvodine.
Iako je država preko Ministarstva za zaštitu životne sredine najavila konačno rešavanje problema Velikog bačkog kanala do 2010. godine, po svemu sudeći taj rok će biti probijen. Jer, iako lokalna samouprava u Vrbasu uz pomoć vlada Norveške i Holandije, kao i republičkih i pokrajinskih institucija čini sve napore da do toga dođe, najveći zagađivači još nisu započeli rešavanje problema svojih otpadnih voda.
Donacijom Norveške vlade od oko 1,2 miliona evra trenutno je toku je izgradnja magistralnog kolektora otpadnih voda koji će prikupljati otpadne vode sa područja vrbaske i kulske opštine i sprovoditi ih do centralnog postrojenja za prečišćavanje koje će biti izgrađeno u Vrbasu. Za izgradnju tog postrojenja biće potrebno desetak miliona evra, od čega je veći deo već obezbeđen takođe iz stranih donacija i pokrajinskih i republičkih nadležnih institucija. Ono što preostaje da se uradi kako bi se stekli uslovi za čišćenje Velikog bačkog kanala jeste zaustavljanje daljeg zagađivanja, ali kod najvećih zagađivača još uvek nema konkretnih akcija po tom pitanju.
Najviše je do sada uradila šećerana u Crvenki koja je još pre dve godine praktično rešila svoj problem uvođenjem sistema hlađenja vode koja se koristi u proizvodnji i tako 10 puta smanjila količinu vode koju uzima i ispušta u kanal. Napredak po pitanju otpadnih voda napravljen je i u vrbaskoj šećerani, ali najveći zagađivači, vrbaski Vital i Karneks, i dalje direktno u kanal ispuštaju neprerađene otpadne vode.
Istina je da u Karneksu od početka godine najavljuju investiciju od desetak miliona evra kojom će biti rešeno pitanje otpadnih voda, a slične najave stižu i iz Vitala, ali ta njihova spremnost da se uhvate u koštac sa ovim velikim problemom još se nalazi samo na papiru, dok stanje na terenu pokazuje jednu sasvim drugu sliku.
„Svi zagađivači su svesni da taj problem moraju rešiti ukoliko žele prolaz na svetskom tržištu, ali smatramo da bi taj problem već mogao biti rešen da su nadležni organi oštrije reagovali prema zagađivačima. Moram da istaknem da su sve te fabrike već četiri do pet godina u privatnim rukama tako da odavno više ne pije vodu priča o socijalnom momentu na koju su se inspekcija i ministarstvo vadili u periodu pre privatizacije. Osim toga naš Zakon je jasan i izričit po pitanju zagađivača, ali nažalost već godinama je problematično njegovo sprovođenje“, rekao je Đurđevac.