Država kaznila nevladine organizacije

Prema novom nacrtu, nezavisna udruženja će preko advokata ili pravnika sa položenim pravosudnim ispitom, ali ne i preko zakonskog zastupnika udruženja, moći da zastupaju jedino tražioce azila i žrtve diskriminacije.

– Brojna udruženja koja su do sada javno nudila besplatnu pravnu pomoć žrtvama nasilja, uključujući porodično nasilje, žrtvama torture, ratnih zločina, izbeglicama, Romima, a koja su i inače pomoć u vidu zastupanja pružala putem advokata, to više neće moći da čine, jer se zakonom ograničavaju na pružanje pomoći u oblasti azila i diskriminacije – kaže za Danas Katarina Golubović iz Jukoma. Ostaje nejasno, dodaje ona, zašto su neke druge oblasti, poput javnog informisanja, koje predviđaju udruženja kao zastupnike isključene iz kruga oblasti u kojima NVO mogu pružati takve usluge.

– Udruženja će doduše pružati besplatnu pravnu podršku, kao što su opšte pravne informacije ovim korisnicima, ali dodatne usluge bi predstavljale prekršaj. Time se onemogućava da udruženja, sopstvenim pribavljenim sredstvima, pružaju preko specijalizovanih advokata besplatnu pravnu pomoć korisnicima kojima je to potrebno – navodi Golubović.

Država tako, dodaje ona, ne prepoznaje višedecenijsku aktivnost udruženja koja su pružala besplatnu pravnu pomoć najugroženijima, jer ona „nisu stručna samo da pronađu adekvatne pružaoce pravne pomoći, već i da dopru do najugroženijih, predstave njihove probleme koji su neretko posledica nefunkcionisanja države, pribave sredstva za zastupanje, obrade informacije o problemima i daju konkretne preporuke da se problemi reše na zakonskom i institucionalnom planu“.

Viktor Gostiljac iz Advokatske komore Srbije tvrdi, međutim, da će i u oblasti azila i diskriminacije udruženja morati da angažuju advokate, i pored toga što neka od njih imaju svoje.

– Ti njihovi advokati mogu da se prijave na listu AKS i da nastave da rade za NVO. Ali će AKS moći da sprovodi kontrolu pružene pravne pomoći. One nevladine organizacije koje nemaju advokate i do sada su se obraćale advokatima kada stvar postane komplikovanija, rekao je Gostiljac za Al Jazeera Balkans.

Nacrtom zakona predviđen je i registar pružalaca besplatne pravne pomoći sa čijeg spiska obučeni pravnik iz jedinice lokalne samouprave određuje pružaoca.

– Pravilnikom, koji donosi ministar pravde, a na osnovu mišljenja pružaoca, propisaće se način određivanja pružaoca. Dakle, za sada ne znamo kako će se određivati pružalac. Nacrt zakona jedino predviđa da nema prava žalbe ako se odobri zahtev za besplatnu pravnu pomoć, što znači da se korisnik ne može žaliti na izbor koji je izvršio pravnik na osnovu budućeg a nama nepoznatog Pravilnika – navodi Golubović.