Država nam je važnija od evropskih fondova

Ne uslovljavaju ni Srbija ni DSS Evropsku uniju, već to čini sadržina Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. U samom Sporazumu jasno piše da se potpisnice, dakle Srbija i EU, obavezuju da poštuju odredbe međunarodnog prava, a precizno su navedeni Osnivačka povelja UN, Završni akt iz Helsinkija i Rezolucija 1244 SB Ujedinjenih nacija. Dakle, ako se ovakav sporazum potpiše onda je, sasvim jasno, nemoguće poslati misiju EU na Kosovo i Metohiju, a pogotovo je to nemoguće imajući u vidu da slanje misije zapravo predstavlja prvi korak u sprovođenju nepostojećeg, nikada usvojenog, Ahtisarijevog plana koji cepa Srbiju. Dakle, EU ne može i da potpiše Sporazum i da pošalje misiju, jer je slanje misije kršenje Sporazuma. EU treba da odredi šta će da radi. Ako potpiše Sporazum ne može da pošalje misiju na Kosovo i Metohiju, a ako pošalje misiju onda je srušila Sporazum. Mi samo tražimo od EU da se odredi o ovom pitanju i zbog toga kažem da je ne uslovljava DSS, već Sporazum – poručio je u intervjuu za Danas Aleksandar Popović, potpredsednik DSS i ministar rudarstva i energetike.
Evropski komesar Oli Ren nedavno je ponovio da su Sporazum i rešavanje statusa Kosova odvojeni procesi i da je uznemiren time što pojedinci pogrešno tumače Sporazum. Da li možda prepoznajete sebe u toj Renovoj izjavi?
– Ne. Ne znam na koga gospodin Ren misli. Kako bi srpska javnost videla ko kako tumači Sporazum, ja molim Vaš uvaženi list da objavi tekst Sporazuma o stabilizaciji i asocijaciji kako bi svi videli šta u njemu piše. Piše ono što kažem i tu nema pogrešnog tumačenja. Evropska unija treba da odabere stav – da li ide levo ili desno. Ne vidim tu nikakvo filozofsko pitanje, stvar je vrlo realna i jasna za svakog ko pročita Sporazum.
Hoće li različiti stavovi DSS, s jedne strane, i koalicionih partnera DS i G17 plus, s druge strane, o potpisivanju Sporazuma uticati na budućnost i opstanak Vlade Srbije?
– Mislim da ovo pitanje ni na koji način ne ugrožava Vladu Srbije. Stvari su jasne. Vlada je za potpisivanje Sporazuma, ali to samim tim znači da nema misije i da se EU obavezuje da poštuje Završni akt iz Helsinkija, dakle ne može da priznaje promenu granica u Evropi. Ili, možda, za Srbe i Srbiju postoji neka druga vrsta pravde koja za druge zemlje i narode ne važi?
Ako se deo Vlade Srbije ipak složi s dolaskom misije EU na Kosovo?
– Ne verujem da će do toga doći, iz prostog razloga što nas Ustav i skupštinske rezolucije o pitanju Kosova i Metohije određuju u tome šta treba da radimo. Tako da mislim da je takva situacija nemoguća. Rezolucija koja je poslednja usvojena u Skupštini po tom pitanju je savršeno jasna.
Možete li pretpostaviti s kakvim se ekonomskim posledicama može suočiti zemlja ukoliko Srbija ne potpiše Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju?
– Ukoliko do toga dođe, doći će voljom EU, ne Srbije. Upravo Unija mora da donese odluku da li će da potpiše Sporazum ili će da pošalje misiju. Kada EU donese takvu odluku, a ja verujem da će ta odluka biti u skladu s međunarodnim pravom, verujem da EU neće kršiti ni nalaze Badinterove komisije koju je svojevremeno sama osnovala, biće jasno u kakvoj se situaciji nalazimo. Svakako, da bi iz ekonomskih razloga bilo dobro da se Sporazum potpiše, ali ako zbog toga treba da damo deo svoje teritorije, za nas u DSS nema nikakve dileme. Država je važnija i starija od bilo čega, pa i od IPA fondova.
U slučaju da u drugi krug predsedničkih izbora ne uđe Velimir Ilić već Tadić i Nikolić, hoće li DSS i koga podržati od ta dva predsednička kandidata?
– Trenutno o tome ne razmišljamo. Podržavamo ministra Velimira Ilića, a veliki deo naše energije i vremena nije ni u kampanji, ni u sekundama na televiziji i kvadratnim metrima plakata i bilborda, već u borbi za očuvanje naše države. Ovi su izbori raspisani u nevreme, kada je direktno ugrožen teritorijalni suverenitet i integritet zemlje. Važnija nam je država i borba za nju od razmišljanja šta će biti ako Velja Ilić ne uđe u drugi izborni krug.
Prema logici stvari, hipotetički govoreći, naravno, moglo bi se očekivati da DSS u drugom krugu u slučaju „okršaja“ Tadića i Nikolića podrži svog koalicionog partnera iz Vlade?
– Za mene je to u ovom trenutku zaista sekundarno pitanje. Ako nema države, ako je ona osakaćena, čemu razmišljanje o funkcijama…
Ministar Đilas tvrdi da je DSS podržala Ilića u strahu da on i bez vaše podrške osvoji više od polovine glasova narodnjačke koalicije. Da li je to uticalo na vašu stranku da ga podržite?
– Drago mi je što je ministar Đilas mnogo racionalniji i s mnogo manje mašte radi u portfelju koji ima u Vladi, a inače mislim da radi dobro. Stvar je veoma jednostavna. Velimira Ilića, našeg koalicionog partnera, kandidovala je Nova Srbija. Reč je o čoveku koga neko može da voli ili ne voli, ali kome niko ne može da ospori da je bio istrajan i uporan borac za demokratske promene, uspešan gradonačelnik opozicione opštine u vrlo teška vremena i, na kraju, ali ne manje bitno, bio je uspešan ministar u jednoj, a evo sada i u drugoj vladi. DSS je odlučio da ga podrži i mislim da to nije nelogično. U situaciji kada verujemo da su izbori raspisani u nevreme, ali ih nismo mi raspisivali, kada nezavisno od toga, zbog podeljenosti koje postoji u srpskom društvu, jedna stranka ne može da ima i predsednika i premijera, podržali smo kandidata stranke koja je prema političkom programu i uverenjima najbliža DSS, a uz to je i naš koalicioni partner. Suštinsko je, međutim, pitanje, zbog čega se u danu kada američki zvaničnici jasno izjavljuju da Kosovo treba da bude nezavisno, Demokratska stranka opredeljuje za raspisivanje izbora. Na to pitanje nismo dobili odgovor.
Kada će domaća javnost biti upoznata s detaljima o pregovorima s ruskom stranom o izgradnji gasovoda kroz Srbiju i kupovinom Naftne industrije Srbije od strane Gazproma?
– Domaća javnost je bila obaveštena o tome da je Vladi Srbije uručen predlog međudržavnog sporazuma onog dana kada je taj predlog uručen. I tada, pošto je predlog meni uručen, rekao sam jasno da će javnost o rezultatima biti obaveštena kada razgovori budu završeni. Nakon što razgovori budu okončani, o sporazumu će se izjasniti Vlada, a onda i Narodna skupština, dakle izjasniće se o svim pojedinostima predstavnici građana u Skupštini. Tek posle toga će eventualno dogovoreni tekst sporazuma stupiti na snagu. Mislim da bi bilo dobro da su i svi ključni ekonomski potezi koji su vučeni u prošlosti prošli proveru u Skupštini. Nažalost, nisu. U ovakvim razgovorima koji su od strateškog značaja, zbog velikog broja detalja koje treba utanačiti, mislim da je normalno da se o njima ne govori u javnosti, iz prostog razloga što se situacija u razgovorima, pogotovo oko detalja, iz dana u dan menja.
Iako sadržina ruskog predloga sporazuma koji je ponuđen našoj strani još uvek nije obelodanjena, u medijima se uveliko piše i govori da će državni gigant Gazprom za NIS platiti 900 miliona evra. Da li smatrate da je ta suma preniska?
– U predlogu međudržavnog sporazuma nema ni jedne jedine sume koja izražava novac u bilo kojoj valuti za bilo šta, pa ni sume koju ste naveli. To je istina i evo ovo je prilika da demantujemo bar jednu od brojnih spekulacija. A pošto nikakvih cena nema u Predlogu sporazuma, ne mogu da govorim o onome što ne postoji.
Svojevremeno je knjigovodstvena vrednost NIS procenjena na 1,6 milijardi evra. Da li će srpska strana insistirati da cena ne bude niža od procenjene vrednosti ?
– Postoji veoma mnogo stvari koje moraju da se preciziraju i razjasne i na tome intenzivno radimo s našim ruskim prijateljima, uz nadu da ćemo doći do jednog dobrog teksta sporazuma. Ministarstvo koje predvodim nije zaduženo ni za budžet, ni za školstvo, ni za zdravstvo, niti za vlasničke transformacije, već za energetsku bezbednost, tako da, sa stanovišta ovog ministarstva, sa stanovišta energetske bezbednosti, nama je potrebna jedna vrsta dogovora s Ruskom Federacijom i kompanijama iz te zemlje jer smo, jednostavno, upućeni jedni na druge.
U slučaju da dogovor bude postignut i sporazum potpisan, da li će se od kupca NIS tražiti garancije da rafinerije neće biti zatvorene i da li će biti postavljeni rokovi do kada mora da bude završena modernizacija?
– Sporazum i prateći aneksi će, u slučaju postizanja dogovora, pokrivati sva bitna pitanja, pa i ona koja ste mi postavili.
Šta bi za Srbiju značilo i kakve bi sve pogodnosti imala u slučaju da gasovod Južni tok prođe našom teritorijom?
– Imali bismo mogućnost da se iz još jednog pravca snabdevamo prirodnim gasom. Stvorila bi se mogućnost za ubrzanu gasifikaciju naše države koja je trenutno prilično zakočena činjenicom da zimi nemamo dovoljno gasa. Prelazak na prirodni gas značio bi i pouzdaniji i jeftiniji rad toplana, jer mnogo njih često prelazi u svom radu na mazut, pošto nemamo dovoljno gasa, i time povećavaju troškove i do 40 odsto, a to na kraju krajeva plaćaju građani. Dobili bismo realnu mogućnost da napravimo skladište gasa u Banatskom Dvoru evropskog značaja, što bi smanjilo realnu cenu gasa. Konačno, ali ne najmanje bitno, zemlja bi prihodovala od tranzitnih taksi. Sam gasovod bi dobrim delom gradile naše firme, što bi doprinelo razvoju naše privrede.
Da li bi te pogodnosti važile i u slučaju da Rusi postanu većinski vlasnik preduzeća koje bi gazdovalo gasovodom?
– Ne treba spekulisati. Svakako da bi aneks ugovora predvideo sve mogućnosti i regulisao sve odnose u svakoj varijanti.
Da li Srbija uopšte ima realnu alternativu kada je u pitanju snabdevanje gasom, koja bi bila suprotstavljena ruskoj ponudi za prolazak gasovoda kroz našu zemlju?
– Činjenica je da 91 do 92 odsto gasa koji trošimo dolazi iz Ruske Federacije. Jedini gasovod koji ulazi u Srbiju je gasovod iz Mađarske kojim taj gas dopremamo. Nemamo realnu mogućnost da po iole prihvatljivim cenama dobijamo gas iz Alžira ili Norveške. Ukoliko se pojavi alternativa, biće razmotrena ako bude konkurentna. Ja je u ovom trenutku, u doglednoj budućnosti, ne vidim. Postoje zemlje EU koje u mnogo većoj meri od nas zavise od gasa iz Ruske Federacije.
Koliko mislite da je dobro ili loše za proces privatizacije NIS što je bivša vlada odredila da to bude tenderska prodaja manjinskog paketa, a sad je aktuelna većinska prodaja direktnom pogodbom?
– Ne bih spekulisao o privatizaciji NIS i uopšte o uslovima, to nije u delokrugu rada Ministarstva koje predvodim. Činjenica je da je prethodna vlada usvojila Strategiju privatizacije. Činjenica je i da je time Ministarstvo rudarstva i energetike svoj posao završilo, a kako se to desilo za vreme prethodne vlade, zasluge ne treba pripisivati meni, već prethodnom ministru. Konačno, činjenica je da je neophodno naći strateškog partnera što pre, kada to već nije učinjeno do sada. U svakom javnom nastupu, otkad sam postao ministar zadužen za poslove rudarstva i energetike, zalagao sam se za što bržu transformaciju NIS. Do raspisivanja tendera, a to nije bio naš, već posao drugog ministarstva, za sedam meseci rada ove vlade nije došlo. Zašto je to tako pitajte one koji su za to odgovorni.