Oko 95 posto osoba sa najtežim invaliditetom prima 16.000 dinara za pomoć i negu drugog lica, i uvećani dodatak od oko 10.000 dinara, što u zbiru iznosi oko 26.000 dinara apsolutno nedovoljnih za život.
Ostalih pet posto dobija 180.000 do 230.000 dinara mesečno, a to su, kako navode udruženja osoba sa invaliditetom na konferenciji za medije, oni „koji su od strane države instalirani i podržani na rukovodećim mestima u takozvanim reprezentativnim udruženjima osoba sa invaliditetom“.
Udruženja osoba sa invaliditetom osećaju se izneverenim i smatraju da ih je država slagala kad je obećala da će glavni problemi biti rešeni Strategijom o unapređenju položaja osoba sa invaliditetom do 2020. Takođe, uviđaju licemerje u pričama da država čini sve što može za dobrobit osoba sa invaliditetom, jer koristi od sredstava namenjenih ovoj populaciji zapravo ima samo uzak krug ljudi.
– Na taj način je država napravila tampon zonu između sebe i 95 posto svih osoba sa invaliditetom u Srbiji, tampon zonu čiji je zadatak da neutrališe sve autentične zahteve i predstavnike većine osoba sa invaliditetom. Članove te tampon zone obilato nagrađuje zbog tog nečasnog, ali za državu dobro obavljenog posla – navodi se u zajedničkom saopštenju Srpske federacije slepih „Sv. Stefan Dečanski“, Fondacije Fibi i Udruženja za dečju i cerebralnu paralizu Srbije.
Prošlo je već više od dva meseca od Parade hrabrosti, snage i dostojanstva osoba sa invaliditetom, kada su ova udruženja uputila 16 zahteva vladi, Ministarstvu za rad i socijalna pitanja i nadležnim telima, ali do sutra nisu dobili zadovoljavajuć odgovor. Jedan od zahteva se upravo odnosi na ravnopravnu raspodelu novca za pomoć i negu. Ono što je takođe među najspornijim pitanjima jeste zakonska odredba po kojoj roditelji dece sa invaliditetom koji nisu u radnom odnosu mogu da ostvare pravo na uvećanu novčanu pomoć tek kada dete napuni 15 godina.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
