Veće 13 godina Radivoj i Vesna Ristić tragaju za istinom o pogibiji svoga sina Milana. Prema policijskom izveštaju, devetnaestogodišnji Milan je 13. februara 1995. godine izvršio samoubistvo skokom sa višespratnice u centru Šapca. Međutim, prema dokazima koje su pribavili Ristići i Fond za humanitarno pravo postoji osnovana sumnja da su za njegovu smrt odgovorna lica koja su za vreme tog događaja bila na licu mesta.
Veće 13 godina Radivoj i Vesna Ristić tragaju za istinom o pogibiji svoga sina Milana. Prema policijskom izveštaju, devetnaestogodišnji Milan je 13. februara 1995. godine izvršio samoubistvo skokom sa višespratnice u centru Šapca. Međutim, prema dokazima koje su pribavili Ristići i Fond za humanitarno pravo postoji osnovana sumnja da su za njegovu smrt odgovorna lica koja su za vreme tog događaja bila na licu mesta. Ristići su se, i pored brojnih pokušaja kod domaćeg pravosuđa, obratili i međunarodnim institucijama, a 2001. godine i Komitetu Ujedinjenih nacija protiv torture naložio je državnim organima SRJ da sprovedu hitnu i nepristrasnu istragu. Tek devet godina posle tragičnog događaja izvršena je prva istražna radnja – ekshumacija i reobdukcija nastradalog Milana. Međutim, protok vremena učinio je svoje, pa tako mnogo toga ostaje nejasno kada je u pitanju uzrok smrti.
Samo jedan (delimično) rešen slučaj
Još 1991. godine SFRJ je potpisala i ratifkovala Konvenciju protiv mučenja i drugih svirepih i ponižavajućih postupaka. Od tada su brojne nevladine organizacije i pojedinci izveštavali o mnogim slučajevima torture koji su uglavnom prolazili nekažnjeno. Po novom Zakonu o krivičnom postupku, koji je povučen, prema članu 426 i 438 neposredno se moraju izvršavati odluke međunarodnih organa. Presude Suda za ljudska prava u Strazburu rešavaju se pomoću usmenog dogovora Ministarstva pravde, finansija i Službe za ljudska i manjinska prava. Jedina Odluka međunarodnog ugovornog tala, Komiteta za ljudska prava UN, koja je delimično rešena jeste slučaj novinara Željka Bodrožića. Tu se država usmeno odlučila da ga novčano obešteti.
S druge strane, tada državna zajednica Srbija i Crna Gora kao i Republika Srbija presudom Okružnog suda u Beogradu, koju je potvrdio Vrhovni sud, obavezane su da zbog propusta državnih organa da sprovedu brzu i nepristranu istragu o smrti njihovog sina Milana i isplate Radivoju i Vesni Ristić po 500.000 dinara. Kako je navedeno u obrazloženju Vrhovnog suda na žalbu države, tadašnja SCG je potpisnica Konvencije protiv torture i dužna je da ispunjava međunarodne obaveze. I tu se stalo.
– Ne znam šta sve treba da se desi da Republika Srbija, odnosno njeni pravosudni organi ispune svoju međunarodnu obavezu, dok je Crna Gora, iako nije imala pravnih osnova, još 2002. godine ispunila međunarodne obaveze i obeštetila žrtve torture u slučaju Danilovgrad. Od 2002. do 2005. godine Srbiji su dostavljene još četiri odluke Komiteta UN, ali ni one nisu procesuirane. Tek u novembru 2003. godine, posle još jednog naloga Komiteta UN, Okružno tužilaštvo u Šapcu odlučuje da izvrši ekshumaciju i reobdukciju. Tada na scenu stupaju policijski dušebrižnici u pravosudnim organima, pa predlog Tužilaštva nestaje. Nikada nije pronađen original, već Tužilaštvo, početkom 2004. dostavlja kopiju. Aprila te godine izvršene su prve istražne radnje koje su pokazale da je prvobitni obducent dao lažni nalaz o vrsti i broju preloma i uzroka smrti, da nije izvršio pregled unutrašnjih organa, pa zbog ovih i proizvoljnih podataka koje je unosio u zapisnik i protoka vremena od devet godina više se nikada ne može utvrditi uzrok smrti. Za ovo poslednje isključivi krivac je nadležno tužilaštvo jer smo mi, mesec dana od incidenta, u pisanoj formi tražili ekshumaciju i reobdukciju. I posle devet godina izvršenim trasološkim pregledom odeće i obuće lekar sudske medicine ukazuje na to da nije bilo kontakta sa betonskom podlogom, što znači da uzrok smrti nije pad sa zgrade, a na odeći su konstatovani tragovi policijske čizme. Ni ovakvi podaci tužilaštvu nisu dovoljni da ponovi postupak – kaže Radivoje Ristić.
– Očigledno, još uvek je na delu pokušaj da dođe do apsolutnog zastarevanja čitavog slučaja. Nadali smo se da će ih na ponavljanje slučaja naterati novi Zakon o krivičnom postupku gde jasno stoje odredbe da se moraju ispuniti međunarodne norme i odluke međunarodnih institucija, ali je on povučen – kaže Radivoj Ristić.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
