Država neće primenom zakona da rasteruje investitore

Aktivisti civilnog sektora su uradili svoje – precizno su dokumentovali povrede radnih i ljudskih prava i obavestili nadležne državne organe. Više od mesec dana nakon toga i dalje se čeka da država uradi svoje.

– Nemamo nikakvu reakciju države i to je prilično užasna poruka, signal da ovde važe neka druga pravila, kaže Danilo Ćurčić iz Inicijative za socijalna i ekonomska prava A11, nevladine organizacije čiji su aktivisti, zajedno sa aktivistima Astre, otišli u barake u koje su bili smešteni radnici vijetnamske nacionalnosti i o svojim zaključcima obavestili relevantne državne institucije.

– Zamislimo bilo koju drugu situaciju u kojoj raspolažete sa podacima da su neki ljudi, stotine ljudi zapravo, žrtve teške povrede svojih prava od strane neke kompanije. Vi državu obavestite o tome, a ona duže od mesec dana ostavi te ljude pod kontrolom iste te kompanije. Prepusti te ljude na milost i nemilost kompaniji. To se trenutno dešava, ističe Ćurčić.

Danas je poslao pitanja na iste one adrese na koje su aktivisti nevladinih organizacija pre više od mesec dana poslali dopis o situaciji u Zrenjaninu, raspitujući se šta je u međuvremenu učinjeno. Odgovori su stigli samo iz Višeg tužilaštva u Zrenjaninu, obaveštavajući nas da su 16. novembra podneli zahtev policiji da prikupi obaveštenja, a u cilju utvrđivanja da li postoje elementi krivičnog dela trgovine ljudima.

„U toku predistražnog postupka urađeno je niz neophodnih radnji i provera, te prikupljen velik broj obaveštenja, kako neposredno sa terena, tako i od nadležnih organa. Rad na prikupljanju potrebnih obaveštenja je još uvek u toku i nakon okončanja, biće doneta odgovarajuća javnotužilačka odluka u skladu sa zakonom, o kojoj će javnost biti obaveštena“, rečeno nam je u tužilaštvu.

Međutim, činjenica da je pokrenut predistražni postupak ne menja mišljenje Danila Ćurčića da konkretna reakcija države i dalje izostaje.

– Mislim da apsolutno ništa nije urađeno. Čekamo da vidimo da li će neko da se smiluje i da reaguje. Odustaćemo tek kada vidimo da ništa neće biti učinjeno. Suština je da mora da bude reakcije. Da li će biti sada ili u nekom narednom periodu, to ne znam, ali do nje mora da dođe. Naprosto, nemoguće je da u ovakvom slučaju izostane reakcija, ističe Ćurčić.

O kakvom slučaju se radi precizno su u svom izveštaju ocrtale organizacije A11 i Astra. Radnici angažovani na izgradnji fabrike guma Linglong rade u smenama od po 9 sati, sa jednom pauzom za ručak. Poslodavac ne obezbeđuje svu opremu za ličnu zaštitu na radu, a radi se 26 dana mesečno. Ukoliko se propusti jedan radni dan, ne dobija se plata za ceo mesec. Nakon dolaska u Srbiju oduzeti su im pasoši, sa obrazloženjem da to tako ide u Srbiji. Smešteni su u barake bez pijaće vode, struje i grejanja. U objektu u kojem boravi oko 500 ljudi, postoje samo dva toaleta.

„Tom prilikom na osnovu kontakta sa radnicima došlo se do zaključka da, osim što su im ozbiljno narušena radna prava, ugroženo zdravlje, a imajući u vidu uslove rada i smeštaja, potencijalno i život, veliki broj utvrđenih činjenica ukazuje na mogućnost da su radnici žrtve trgovine ljudima u cilju radne eksploatacije“, zaključuje se u izveštaju.

Nakon što su ove činjenice došle do šire javnosti, a tema uslova u kojima se gradi fabrika u Zrenjaninu postala dominantna u medijima na čiju uređivačku politiku država nema uticaja, radnici su iseljeni iz baraka i prebačeni na više različitih lokacija.

Međutim, ovo rešenje problema stvorilo je nove probleme. Jednu od privatnih kuća u kojoj su smešteni radnici obezbeđuje privatno obezbeđenje, onemogućavajući radnicima da napuste objekat izuzev kada ih dovode i odvode sa posla. Iz ovog razloga, inicijativa A11 je podnela krivičnu prijavu sumnjajući na neovlašćeno lišenje slobode.

Da reakcija države u traženju odgovornih za povredu radnih prava neće biti hitra, moglo se naslutiti iz reakcije predsednika Srbije Aleksandra Vučića. On je sredinom novembra rekao da ne razume smisao „medijsko-političke kampanje protiv kineske kompanije Linglong u Zrenjaninu“.

„Gledaćemo da pomognemo i vijetnamskim radnicima, a da rasterujem investitore neću“, rekao je Vučić.
Prema mišljenju Danila Ćurčića, to je bila jasna poruka nadležnim državnih organima.

– Niko ništa ne radi, jer je predsednik Republike rekao da tu i nema šta da se radi i da je to u suštini pitanje na relaciji kompanija – radnici. Međutim, ovo nije bila samo poruka državnim organima, ovo je bila poruka i svim drugim stranim kompanijama koje posluju u Srbiji. Ovakva izjava i odsustvo reakcije države otvara put drugim kompanijama da dođu do zaključka da postoje situacije u kojima se propisi ne primenjuju. Onda će u tim kompanijama da rezonuju – šta je potrebno da se desi pa da se i mi nađemo u grupi kompanija za koje propisi ne važe, navodi Čurčić.

Za Taru Rukeci, aktivistkinju Zrenjaninskog socijalnog foruma, jedne od organizacija koja je svakodnevno pomagala radnicima vijetnamske nacionalnosti odsustvo reakcije države nije iznenađujuće.

– Šta drugo i očekivati od otete države i uzurpiranih institucija koje ne rade u interesu radnog čoveka, već u interesu krupnog kapitala i profita. Nema tu ikakve iluzije da bi država drugačije postupila, kada direktno zavisi od krupnog kapitala, navodi Rukeci.

Ona naglašava da je situacija u Zrenjaninu možda najekstremniji, ali nikako i jedini primer otvorenog kršenja radnih i ljudskih prava od strane stranog investitora.

– Nijedna strana investicija nije došla ovde zato što im se Srbija mnogo sviđa. Došli su zbog toga što su dobili investicije i zbog jeftine radne snage. Njihova logika je da što su gori uslovi po radnike to njima ostaje više profita. Kada se već vode tom logikom, teško da će bilo koji privatnik da se potrudi da poboljša uslove rada za svoje zaposlene. Ništa to nije specifično samo za Srbiju, to je tako u svim zemljama na periferiji svetskog kapitalizma. Siromašne i deindustrijalizovne zemlje iz tog podređenog položaja vrlo teško mogu da izađu, ističe Rukeci.

Rezolucija i reakcije

Pitanje uslova u kojima žive radnici vijetnamske nacionalnosti koji grade fabriku Linglong došlo je i do Evropskog parlamenta. Prošle nedelje, ovo telo Evropske unije ubedljivom većinom od 586 glasova usvojilo je rezoluciju u kojoj su pozvali Srbiju da istraži izveštaje o tretmanu vijetnamskih radnika. Osim što su pozvali vlast da pažljivo istraži ovaj slučaj, oni su zatražili i da se počinioci pozovu na odgovornost, ali i da se EU dostave zaključci istraga. Ova rezolucija je oštro kritikovana od strane visokih zvaničnika Srbije. Predsednica Vlade Ana Brnabić je rekla da se radi o „politikanstvu“, predsednik skupštine Ivica Dačić da je po sredi „licemerje“, a ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Vulin poručio je da poslanici EP „leče svoje frustracije na Srbiji“.

Projekat „Ljudi kao unosna roba, posebno na tržištu seksa“ podržan je od Ministarstva kulture i informisanja Republike Srbije. Stavovi izneti u tekstu ne odražavaju stavove ministarstva