Država nezainteresovana za integraciju izbeglica

Ovaj podatak odlično ilustruje osnovnu tezu sagovornika sa kojima smo razgovarali na Međunarodni dan migranata – Srbija se sasvim solidno pokazala kada je smeštaj izbeglica u pitanju, ali ne pokazuje nikakvu nameru da omogući njihovu integraciju u društvo.

Gordan Paunović iz beogradskog Centra za zaštitu, edukaciju i osnaživanje izbeglica Info Park navodi za Danas da se Srbija striktno drži strategije iz 2015. godine koja se odnosila na zbrinjavanje izbeglica.

– Danas u Srbiji ima malo više od četiri hiljade izbeglica, što je za dve hiljade više nego što ih je bilo letos. Kampovi u kojima su smešteni su u pristojnom stanju, svakako bolji nego što su bili pre dve godine i znatno bolji od nekih u regionu – kaže Paunović.

On je naglasio da pohvale prestaju kada se povede razgovor o integraciji izbeglica.

– Pitanje je koliko Srbiju interesuje integracija izbeglica. Zabeleženi su slučajevi kod ljudi koji su bili zainteresovani za azil, da su nailazili na opstrukcije – ističe Paunović.

NJegov stav o uspešnosti integracije izbeglica u Srbiji deli i Radoš Đurović, direktor Centra za zaštitu i pružanje pomoći tražiocima azila, ocenjujući taj proces kao „jako spor“ i „nesiguran“.

– Institucionalna podrška procesu integracija praktično ne postoji. Sve je veoma svedeno i iscrpljuje se na nekim kursevima srpskog jezika – naglašava Đurović uz opasku da nova zakonska rešenja nisu doprinela da se problem reši.

Govoreći o integraciji dece izbeglica u domaći sistem obrazovanja, Đurović ističe da i tu ima mesta za poboljšanje.

– Nemaju sva deca pristup domaćem obrazovanju, što nije u skladu sa domaćim, ali ni međunarodnim dokumentima. A ona deca koja idu u školu, često pohađaju manji broj časova od onog koji predviđa domaći nastavni plan – navodi Đurović.

Komesar za izbeglice Vladimir Cucić, juče je za RTS govorio o integraciji izbeglica.

– Vratilo se dete u Avganistan ili pak otišlo za Švedsku, dete ne sme da gubi pravo na školovanje. Kod nas deca migranti idu u kulturno-umetnička društva, učestvuju na krosu, u Somboru je devojčica iz Avganistana osvojila drugo mesto na krosu. U Bosilegradu imamo Ginisovu rekorderku u hodanju na rukama. Žive kao sav normalan svet, kazao je Cucić.

On je naglasio da je Srbija jedina zemlja koja ne koristi gumene metke, bodljikavu žicu, suzavac protiv migranata, već hapsi krijumčare.

– Kod nas nema dugih cevi, suzavca ali se kod nas hapse krijumčari. Kod nas se ne dozvoljava da se neko okoristi tom bedom, naveo je Cucić uz dodatak da je prestala ksenofobija koja se u početku osećala prema migrantima. Komesar je dodao da u ovom trenutku u zemlji ima oko četiri i po hiljade migranata.

– Oko 4.030 migranata se nalazi u našim centrima, oko 500 njih ne želi da uđe u Centar jer nastavljaju svoj put – objašnjava komesar, dodajući da ima dovoljno hrane u prihvatnim centrima.

Okidači ksenofobije

Ivan Paunović iz Info Parka ističe da u Srbiji ksenofobija nije mnogo rasprostranjena, ali da postoje okidači koji bi mogli da je prouzrukuju. „Pojedine političke stranke, u prvom redu Dveri i pokret Dosta je bilo iznose, bojim se sasvim svesno, netačne podatke o navodno 600 hiljada zahteva za azil. Rekao bih da oni žele da se priključe trendu rasta antimigrantskih stranaka koji je prisutan u Evropi, dobro znajući da i ovde postoje ljudi koji su protiv migranata“, kaže Paunović.