Ratni veterani su tranzicioni gubitnici od kojih država Srbija, koja tvrdi da nije učestvovala u ratovima devedesetih, još uvek okreće glavu. Jedan od načina da se to promeni jeste da oko 400.000 veterana, koji su sada razbijeni u puno organizacija, zajednički i jasno insistiraju kod države na rešenju svog položaja, glasi jedan od ocena učesnika preksinoćnog Okruglog stola o identitetu ratnih veterana, koji su organizovali beogradski Centar za kulturnu dekontaminaciju i niški Centar za ljudska prava, u okviru projekta „Imenovati to ratom“.
– Kad se država stidi ratova koje je vodila, onda se stidi i učesnika tih ratova. Ratovi u bivšoj Jugoslaviji nisu se vodili zarad nacionalnih interesa ili teritorija već zarad organizovane pljačke tadašnje društvene svojine. Oni koji su učestvovali u tim ratovima danas bi trebalo da budu najjači borci za mir i brana svakoj militantnoj politici- rekao je sociolog Đokica Jovanović, profesor na beogradskom Filozofskom fakultetu. Učesnici rata i pripadnici boračkih udruženja kazali su da je „svako ko je probao rat- protiv njega“. Uzeli su puške iz patriotskih i „čistih“ pobuda, a danas se osećaju izmanipulisanima, poniženima i obespravljenima, dok su mnogi medju njima „bolesni“ i „gladni“. Prema njihovoj oceni, „sramota“ je što je Srbija pred Međunarodnim sudom za ljudska prava nedavno uložila progovor na presudu da im se isplate dnevnice za koje „sigurno ima para“.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
