Država od policije pravi tajnu policiju

Oni su u Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima ubacili odredbu koja bi snimanje primera policijske brutalnosti učinili prekršajem. Pa će tako, ukoliko se zakon usvoji u neizmenjenom obliku, svako ko objavi podatke o identitetu službenog lica koje primenjuje policijska ovlašćenja morati da plati novčanu kaznu u rasponu od 30.000 do 200.000 dinara. Paralelno, u istom članu je određeno da se napušta praksa po kojoj je svaki policijski službenik na uniformi imao ispisano prezime. Umesto toga, policajci će biti identifikovani kombinacijom slova i brojeva.

Predrag Petrović, programski direktor Beogradskog centra za bezbednosnu politiku ističe da će ova rešenja ostaviti veoma negativne posledice u javnosti.

– U suštini, ovakvim odredbama od policije čiji je osnovni zadatak zaštita javnosti pokušava da se napravi tajna policija. Ovo rešenje će značajno ograničiti slobodu govora i pravo javnosti na informisanje o radu policije, kaže Petrović.

Motiv za ovakvo zakonsko rešenje, prema mišljenju programskog direktora BCBP-a, leži u prošlogodišnjim protestima u centru Beograda. Podsetimo, u julu 2020. godine, nakon najave predsednika Srbije da bi moglo da usledi novo uvođenje policijskog časa, veliki broj građana je izašao na proteste. Tokom nekoliko večeri dolazilo je do nasilnog sukoba između demonstranata i pripadnika policije. Tih dana su medije preplavili snimci na kojima se vidi kako pripadnici policije udaraju građane koji nisu pružali nikakav otpor. I dok je veliki broj građana prekršajno odgovarao zbog učešća u nemirima, koliko je poznato, još uvek niko od policijskih službenika nije odgovarao zbog prekomerne upotrebe sile.

– Verujem da su prošlogodišnji protesti uticali na donošenje ovakve odredbe. Tada su se pojavili i snimci nekih visokopozicioniranih funkcionera MUP-a koji primenjuju prekomernu silu, kaže Petrović.

Julski protesti su prva asocijacija na odredbu nacrta i za Danila Ćurčića, programskog koordinatora Inicijative za ekonomska i socijalna prava A11. Ova organizacija je povodom policijske brutalnosti podnela deset krivičnih prijava. Kako napominje Ćurčić, nijedna do sada nije procesuirana.

– I ovako je bilo dosta poteškoća da se utvrdi koji policijski službenici su učestvovali u prekomernom korišćenju sile. Ovakva odredba bi potencijalno onemogućila sve te pokušaje. Zaštitnik građana je izneo preporuku da se uspostavi mehanizam prema kojem bi bilo moguće identifikovati i službenike koji nose oklope, a ne samo uniforme. Ovo rešenje je u direktnoj suprotnosti sa tom preporukom, i svakako neće doprineti uspostavljanju odgovorne policije, kaže Ćurčić, karakterišući odredbu nacrta kao „opasnu“.

Odredba koja zabranjuje objavljivanje identiteta policijskog službenika, samo je jedna u nizu koju su kritikovali predstavnici civilnog sektora. Javna rasprava o ovom zakonu je, podsetimo, trajala 20 dana, koliko iznosi zakonski minimum. Kako podseća Predrag Petrović iz BCBP-a, i danas se vest o izmeni ovog sistemskog zakona ne nalazi na naslovnoj stranici internet prezentacije ministarstva.

– Očigledno da je postojala namera da se odredbe poput ove provuku ispod radara. Iako je javna rasprava otvorena 30. avgusta, saopštenje o njoj je tek nedavno poslato. Naravno, ukoliko predstavnici vlasti žele da usvoje ovakav zakon niko ih u tome ne može sprečiti. Vladajuća koalicija ima ubedljivu većinu u skupštini koja usvaja zakone kao na traci, ističe Petrović.