Da li iz neznanja ili populističkih ambicija, vlast je 2002. nove praznike Republike Srbije odredila prema zvanično nevažećem julijanskom kalendaru. Ove godine praznuje se dva dana. Narod voli praznike i mnogo ne postalvlja pitanja, ali ovde se nameće jedno krajnje logično.
Sretenje je proglašeno Danom državnosti odlukom republičke Skupštine jula prethodne godine zato što je na taj crkveni praznik 1835. donet prvi ustav Srbije. U svim istorijskim čitankama, međutim, piše da je takozvani „sretenjski“ ustav usvojen 2. februara 1835. po julijanskom kalendaru, koga su se tada pridržavale pravoslavne i svetovne vlasti.
Tek po osnivanju Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1918. u našoj zemlji je zvanično prihvaćen gregorijanski kalendar koji danas, inače, važi skoro u celom svetu. Stoga se nameće pitanje: da li je Narodna Skupština Srbije za državni praznik proglasila važan istorijski datum ili „crveno slovo“ iz crkvenog kalendara.
Naime, istorija nije zabeležila da se bilo kakav važan događaj zbio tog 15. februara 1835. Šta više, i Srpska pravoslavna crkva Sretenje slavi 2. februara po jedinom kalendaru koji priznaje – julijanskom. Onima kojima još nije jasna ova kalendarska zavrzlama, pojašnjavamo: istorijski, sretenjski ustav je usvojen 2. februara 1835. Oko toga nema spora!
Za Srpsku pravoslavnu crkvu i državu (koje su zakonom odvojene) 2. februar pada u različite dane zato što one koriste različite kalendare. Faktički, to znači da je aktuelna vlast Zakonom o državnim praznicima utvrdila praznike po julijanskom kalendaru, koji u Srbiji ne važi od 1918.
Gotovo komična situacija bi mogla nastati tek u budućnosti kada Srpska pravoslavna crkva, prema najavama njenih zvaničnika, prihvati gregorijanski kalendar. Tada će se poklopiti dva računanja vremena, crkveno i svetovno, pa će Srpska pravoslavna crkva Sretenje slaviti 2. februara, kada pre 137 godina i jeste usvojen sretenjski ustav, ali po novom kalendaru.
Dan državnosti Srbije – 15. februar, ostaće tada siroče u kalendaru brojnih praznika. Jer, za razliku od ideološki osporavanih Dana Republike, Dana borca ili Praznika rada, kada su se desili istorijski događaji, 15. februar ćemo obeležavati kao datum bez ikakve istorijske važnosti pošto hroničari nisu zabeležili da se tog dana među Srbima desilo bilo šta bitno.
Kada znamo da osim Sretenja, u Srbiji od prošle godine kao zvanične praznike slavimo i Svetog Savu i Vidovdan 27. januara i 28. juna (zapravo, 14. januara i 15. juna po gregorijanskom, ali i „crkvenom“ – julijanskom kalendaru), nameće se pitanje: da li je postmiloševićevska vlast greškom – iz neznanja ili namerno – zarad populističkih ambicija primenila nevažeći julijanski kalendar za određivanje državnih praznika?
Totalna zabunaObeležavanje istorijskih događaja koji su zabeleženi po julijanskom kalendaru, nastavljeno je po naknadno usvojenom gregorijanskom kalendaru bez iakvih „preračunavanja“. Tako se, na primer, Hristovo rođenje slavi 25. decembra i po gregorijanskom i po julijanskom kalendaru.
Zbog razlike u zvaničnom i crkvenom kalendaru, međutim, mnogi pravoslavni Srbi su u zabludi da Božić slave 7. januara kada je za njihovu Srpsku pravoslavnu crkvu – 25. decembar. Ako SCP prihvati gregorijanski kalendar, „poklopiće“ se obeležavanje verskih praznika kod pravoslavnih i katolika. Tako će biti i sa Sretenjem gospodnjim, koje će „padati“ 2. februara.
Sloba i Vidovdan’]
Slobodan Milošević nije izručen Haškom tribunalu na, za Srbe toliko istorijski važan, Vidovdan. Zbrka sa dva kalendara dovela je do toga da se Slobinom izručenju pripisuje gotovo sudbinski značaj jer je ono povezano sa bojom na Kosovu, atentatom u Sarajevu… Međutim, on je u Hag otputovao 28. juna 2001. po zvaničnom kalendaru – shodno kome se i računa istorija.
Kosovski boj i svi drugi za Srbe važni događaji koji su se zbili na Vidovdan, istorijski su se desili 15. juna. Zato što su oni povezani sa crkvenim praznikom Vidovdanom, ovih događaja se sećamo 28. juna, kada je za SPC – 15. jun. Ako crkva prihvati novi kalendar, Vidovdan će „preći” na 15. jun a Miloševićev odalazak u Hag će „ostati“ u 28. junu 2001.
Gregorije tačniji’]
U julijanskom kalendaru se na svakih 385 godina javljaju tri prestupne godine viška zbog čega dolazi do neslaganja kalendarskih i stvarnih ravnodnevnica po kojima se određuje datum Uskrsa. Zato je papa Grgur Trinaesti odobrio kalendar astronoma Kristofera Kalviusa (1537 – 1612). On je postao punovažan tako što je 1582. iza 4. oktobra usledio 15. oktobar.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
