Država štiti svoja preduzeća od medija i radoznalih građana

Ovaj nedavno objavljeni nacrt izmena, koji se nalazi u fazi javne rasprave, predviđa izuzeće za privredna društva u kojima država, pokrajina ili lokalna samouprava ima većinski udeo u osnivačkom kapitalu ili je većinski akcionar.

Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, ističe da ove izmene imaju „korupcioni potencijal“.

– Subjekti koji se izuzimaju, državna preduzeća, raspolažu ogromnim javnim resursima i bilo je sasvim logično što su određene informacije o njihovom radu u praksi izazivale veliko interesovanje javnosti. Sasvim izvesno će predloženo rešenje naići na brojne, sasvim osnovane kritike sa stanovišta korupcijskog „potencijala“. Pogotovo što su svi ti subjekti i do sada imali mogućnost da pod uslovima utvrđenim u zakonu „zaštite“ ono što je zaista poslovna tajna. Predloženim rešenjem neko izgleda želi da im obezbedi da ih javnost uopšte ne može „uznemiravati“ – kaže Šabić, uz napomenu da nacrt predviđa i neke pozitivne pomake, poput obuhvatanja nekih novih subjekata kao što su notari.

Ministarstvo državne uprave koje je izradilo nacrt zakonskih izmena je kao razlog za tu promenu istaklo želju da se ovi privredni subjekti izjednače sa konkurentima na tržištu. Obavezom da dostavljaju informacije od javnog značaja ovim preduzećima se narušavalo ustavno načelo jednakosti u poslovanju „te ta društva nisu pod pod jednakim uslovima mogla da učestvuju u tržišnoj utakmici sa svojim konkurentima, odnosno time je smanjivana njihova sposobnost poslovanja na otvorenom tržištu“.

LJubodrag Savić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu, iako priznaje da postoje izvesne informacije koje ne bi trebalo deliti sa javnošću, ne smatra da je izuzeće preduzeća u kojima država ima vlasništvo opravdano.

– U privatnom sektoru angažovana je lična imovina. Međutim, u preduzećima u kojima država ima udeo u vlasništvu koristi se novac građana. Neki podaci koji mogu da utiču na konkurentnost bi i trebalo da ostanu tajni, ali bi svi ostali podaci o poslovanju morali da budu potpuno transparentni. NJih bi trebalo javno objavljivati, sve i da nema zahteva poverenika – kaže Savić, uz opasku da bi mnogo bolje zakonsko rešenje bilo decidno navesti u kojim slučajevima preduzeća ne moraju da objave podatke.

Slične primedbe je i na poslednjoj javnoj raspravi uputio i predstavnik Transparentnosti Srbija ističući da u postojećem zakonu već postoje mogućnosti da se zaštite legitimni interesi ovih preduzeća kada oni mogu biti ugroženi obelodanjivanjem informacija za koje su zainteresovani i njihovi konkurenti. Potrebno je samo da ti interesi budu valjano obrazloženi i da budu zasnovani na pravnim osnovima koje je zakonodavac prepoznao, navodi se u komentarima na nacrt koje je objavila Transparentnost.

Šabić konsultovan, ali i ignorisan

„Predstavnici Ministarstva državne uprave su imali konsultacije sa Poverenikom oko izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama i činilo se da smo se razumeli oko ključnih pitanja. Nažalost, na javnoj raspravi se pojavio tekst nacrta drugačiji od onog koji je Povereniku predstavljen kao finalna verzija. Nacrt zakona sadrži brojna rešenja koja Poverenik ne može da podrži, koja ne rešavaju goruće probleme u primeni zakona ili ona koja predstavljaju korak unazad u ostvarivanju i zaštiti prava“, kaže za Danas poverenik Rodoljub Šabić. On dodaje da su u nacrtu zakona predložena i rešenja zasnovana na „Analizi primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja“ za koji je već javno rekao da je i s obzirom na način pripreme, i s obzirom na brojne neshvatljive činjenične propuste, i pravno neodržive stavove, praktično skandalozna.

– Budući da je Vlada, taj dokument, pripreman bez mog znanja i bez znanja javnosti, predstavila EU tako kao da je Poverenik bio „partnerska institucija“ i formalno, pismeno sam zatražio od predsednice Vlade i ministarke pravde objašnjenje. Bar za sada, izostao je bilo kakav odgovor, kaže Šabić.