Transferna sredstva opštinama smanjena su čak i do 50 odsto. Prema ranijem planu opština Priboj trebalo je za ovu godinu od republike da dobije skoro 180 miliona dinara. Prema najnovijoj odluci Vlade Srbije opštini Priboj ove godine sledi umanjenjenje za oko 30 miliona dinara što je za 17,50 odsto manje u odnosu na plan.
Kada ovako siromašnoj opštini kao što je Priboj uzmete 30 miliona, što je za nas izuzetno veliki iznos, sigurno da nećemo moći ove godine da završimo mnoge poslove koje smo planirali na bazi izvesnosti ovih 170 miliona. Na početku mandata ove vlasti u Priboju govorili smo, samo nam nemojte uzimati ono što nam pripada. Sad smo došli i do toga. Ne da ne dobijamo pomoć, već nam republika i uzima. U dosta opština je teža situacija nego u našoj. Evo već treći mesec nama su smanjili transfere, ništa ne možemo da planiramo, niti smo mogli da uđemo u rebalans budžeta. To je krajnja neozbiljnost republičke vlasti i ove države, kaže u razgovoru za Sandžak Danas predsednik opštine Priboj Lazar Rvović.
Gde će najpre uslediti smanjenjenje?
– Predlog će doneti Opštinsko veće i o tome će se izjasniti odbornici lokalne skupštine. Mora se preispitati iznos plata, svaka stavka se mora preispitati. Najveća tragedija je smanjenje na planiranim projektima, umestoi da se razvijamo mi stagniramo. Najgore je smanjivati razvojne projekte. Ali imaju neke stavke koje se ne mogu smanjiti, kao rasveta i neki materijalni troškovi.
Kakva su vaša predviđanja, da li možemo da se nadamo da opštinski budžet neće otići u bankrot?
– U ovoj situaciji ni u šta ne možete da budete sigurni. Kada bi država ispoštovala ono što nam pripada, nekako bi se izborili. Ali ja više ne verujem da ćemo dobijati i ovo što nam je planirano po smanjenju transfera. Sve zavisi od stanja u privredi, ekonomske krize i niz drugih faktora koji učestvuju u svemu. Država je samo u poslednja dva meseca smanjila transfer za oko 12 miliona. Država se naplatila, naplatila je svaki dinar PDV, naplatila je svoje poreze. To je onaj deo koji je trebalo da vrati našoj opštini. Nije ovde pitanje lokalne samuprave jer najveći broj opština u Srbiji funkcioniše zahvaljujući ovim transferima iz republike. Pitanje je koliko će država da izdrži ovakvu ekonomsku krizu.
Kakav je Vaš stav i kao predsednika opštine i kao poverenika OO SNS o novom Zakonu o regionalnom razvoju koji je usvojila Narodna skupština?
– Pitanje regionalizacije je sve više, nego pitanje ekonomije i to je pravljenje neke stranačke infrastrukture G17 plus po kako ih nazivaju statičkim regionima. Mi smo i kao država dovoljno mali za jedan region, a ne da se opet cepkamo. Koji mi to zajednički projekat možemo da odradimo sa opštinama koje se planiraju u statičkom regionu, gde bi bile opštine Novi Pazar, Tutin, Sjenica, Nova Varoš, Prijepolje i naš Priboj. Priboju, Novoj Varoši i Prijepolju ne odgovara trasa auto puta preko Peštera, više nam odgovara uzička varijanta trase. Vrlo teško je naći i neki veći infrastrukturni zajednički projekat . To je zamagljivanje priče sa ekonomskim stvarima, u suštini je politička pozadina. Priboju , Prijepolju i Novoj Varoši više odgovara da ostanemo u regionu gde će Užice biti centar. Nama ne odgovara ni naziv Sandžak, ovo je Raška oblast , to je kolevka srpske državnosti. A ne verujem da bi i narod ovog kraja prihvatio da živi u Sandžaku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
