Država zagađuje i štiti zagađivače

Očekuje nas godina u kojoj će kršenje propisa i procedura u oblasti životne sredine dostići svoj vrhunac. U to nema sumnje, kaže Mirko Popović, programski direktor Regulatornog instituta za obnovljivu energiju (RERI), odgovarajući na pitanje o tome šta su najveći uzroci zagađenja u Srbiji. On dodaje da podatak da u Srbiji godišnje oko 15.000 ljudi prerano umre zbog zagađenja vazduha stvara najveću zabrinutost.

RERI je protekle sedmice podneo tužbu protiv Elektroprivrede Srbije zbog ugrožavanja zdravlja građana emitovanjem nedozvoljene količine štetnih materija iz termoelektrana.

Jovan Rajić, pravnik RERI-ja, navodi da se tužba odnosi na jedan polutant – sumpor-dioksid i na 2018. i 2019. godinu.

– Informacije koje su preuzete iz zvaničnih izveštaja EPS-a i Agencije za za zaštitu životne sredine su alarmantne i teraju nas da se zapitamo kakav je stvarni efekat na naše zdravlje i koliko smo zapravo ugroženi ovako drastičnim emisijama iz termoelektrana. Dovoljno je reći da su emisije u ovom periodu šestostruko premašile one maksimalne dozvoljene Nacionalnim planom za smanjenje emisija (NERP). Dodatno je zabrinjavajuća činjenica iz uporedne statistike koja govori da su sve termoelektrane iz Evropske unije zajedno emitovale oko 600.000 tona SO2 za godinu dana, a da su samo TENT i Kostolac u istom periodu emitovale 300.000 tona. Ako ovome dodamo i ekspertski nalaz pulmologa profesorke Dragane Jovanović, koja je u svojoj analizi potvrdila uticaj SO2 na razvoj različitih kardiovaskularnih, respiratornih i malignih bolesti, onda nesumnjivo imamo mnogo razloga za brigu.

* Šta očekujete od ovog spora, koja bi vrsta obeštećenja bila adekvatna za građane Srbije?

Rajić: Ovaj postupak, nažalost, ne može dovesti do satisfakcije bilo koje vrste za građane, za sve ono čemu su do sada bili izloženi. Evropsko pravo, pa i naše, za razliku od anglosaksonskog, ne poznaje koncept tzv. class action tužbe, gde bi oštećeni mogli direktno da potražuju kompenzaciju za štetu koju su pretrpeli, u ovom slučaju po sopstveno zdravlje. Ova presuda bi imala isključivo dejstvo pro futuro, odnosno, njen cilj jeste da obaveže EPS da u periodu od 2021. pa do 2028. godine (do kada se NERP primenjuje) poštuje maksimalne propisane emisije, čime bi se situacija barem delimično popravila, iako smo svesni da ni to dugoročno ne bi rešilo problem koji imamo.

* Da li ova tužba na neki način ukazuje i ko je najveći zagađivač u Srbiji – da li je to država?

Rajić: Država je svakako najodgovornija za zagađenje, bilo direktno – kao što je slučaj sa postrojenjima EPS-a, bilo indirektno, zbog nečinjenja i nesankcionisanja zagađivača u Boru ili Smederevu, ili izostanka strategije i plana za dekarbonizaciju energetskog sektora i energetsku tranziciju. Ignorišući svoje međunarodne obaveze i kršeći važeće propise sama država se zaista postavila kao zaštitnik zagađivača i, u tom smislu, država jeste najodgovornija za zagađenje životne sredine. Potezima koje vlasti prave, Srbija i njeni građani se duboko ukopavaju u prošlost. Savet ministara EU je krajem januara ove godine klimatske promene označio kao „egzistencijalnu pretnju opstanku čovečanstva“ i pozvao na globalno odustajanje od finansiranja eksploatacije uglja. To je jasna poruka i jasan pravac za političko delovanje. Država koja nastavlja da favorizuje ugalj i neodrživu proizvodnju i potrošnju energije radi protiv sebe, protiv EU i čitavog civilizovanog sveta.

* Osim termoelektrana, slušali smo i o „ugljarskoj mafiji“ kao jednom od najvećih uzroka zagađenja i kompanijama Ziđin, Rio Tinto, Smederevska železara… Šta je potrebno da se oni edukuju pa i nateraju da vode računa o životnoj sredini?

Popović: Ignorantia iuris nocet – nepoznavanje zakona šteti! Ko ne poznaje propise Republike Srbije i ne poštuje ih trebalo bi ga kazniti i zabraniti mu rad. Poštovanje zakona je obaveza investitora a kažnjavanje prekršilaca je obaveza državnih organa. To bi bila najbolja edukacija za one koji misle da mogu da se ponašaju prema građanima Srbije kao prema belom roblju. Vazduh i zdravlje građana u Boru i Smederevu je prodato stranim investitorima zajedno sa fabrikama. A račun se ispostavlja upravo građanima. Koncentracije zagađenja sumpor dioksidom, teškim metalima i PM česticama u Boru i Smederevu u potpunosti potvrđuju ove zaključke. RERI odgovor za neodgovornost, nečinjenje i kršenje zakona nalazi u izlaganju prekršilaca pravnoj i društvenoj odgovornosti. Takav pristup u zarobljenoj državi je rizičan i ne možemo da očekujemo rezultate preko noći. Korupcija decenijama, nećemo pogrešiti ako kažemo i vekovima, truje i zagađuje ovo društvo. Ne možemo je se rešiti preko noći. Ali verujemo da u tužilaštvu, sudovima, pa i državnim institucijama postoje ljudi koji časno i odgovorno rade svoj posao. Mi samo tražimo da institucije rade svoj posao.

Tako je i sa tzv. „ugljarskom mafijom“. Vigor Majić je izneo ozbiljne optužbe i ta tema je uznemirila javnost. Ozbiljna država bi odgovorila hitnim inspekcijskim nadzorom a izveštaje inspekcije bi objavila tako da građani mogu da vide da se neko ozbiljno i odgovorno bavi ovim problemom. Međutim, odgovor je došao od predsednice Vlade koja, očigledno, očekuje da joj verujemo? Na osnovu čega Ana Brnabić očekuje da joj bilo ko u Srbiji poveruje u bilo šta što izgovara? Činjenice, a ne zvona i praporci!

EPS ugrožava životnu sredinu cele Evrope

O problemu zagađenja koje emitiju srpske elektrane i odgovornosti EPS-a, pisao je i portal META, informativni kanal Evropskog biroa za životnu sredinu (EEB) koji navodi da srpske termoelektrane spadaju među najveće evropske generatore sumpor-dioksida (SO2) i predstavljaju zdravstveni i ekonomski rizik za ceo stari kontinent. „Srpske elektrane na ugalj decenijama zagađuju ceo Zapadni Balkan otrovnim gasovima, što je izazvalo prevremenu smrt hiljada ljudi regionu i u Evropskoj uniji, a otrovne emisije iz termoelektrana Elektroprivrede Srbije premašuju šest puta maksimum koji je dopušten domaćim i međunarodnim zakonima“, navodi EEB a prenosi Euraktiv Srbija.

Nove tužbe

* Da li planirate tužbe protiv još nekih velikih zagađivača? Koji su drugi vidovi borbe za očuvanje životne sredine koje imate u planu?

Rajić: Svakako planiramo da nastavimo sa praćenjem svih projekata na kojima već radimo, poput fabrike guma u Zrenjaninu, železare u Smederevu, topionice u Boru, ali i najavljenog projekta Rio Tinta u Jadru, oko koga se u poslednje vreme takođe digla prašina. Imajući u vidu da smo udruženje građana koje svoje ciljeve ostvaruje pravnim sredstvima, kroz institucionalnu borbu i obraćanjem nadležnim organima, nastavićemo sa praksom pokretanja odgovarajućih upravnih i sudskih postupaka, gde god procenimo da su investitori i/ili nadležni organi prekršili zakon ili učinili nešto na štetu javnog zdravlja građana ili životne sredine.