Stanje ljudskih prava u Srbiji tokom 2014. je bilo zabrinjavajuće. Vladavina prava i pravna sigurnost, poštovanje principa „dobre uprave“, organizacija i kapacitet administracije, primena zakona i, povrh svega ekonomska situacija, nisu obezbedili nivo poštovanja prava građana potreban za dostojanstven život svih – navodi se, između ostalog, u godišnjem izveštaju zaštitnika građana Saše Jankovića, koji je u nedelju predat Narodnoj skupštini.
– Kako se dodaje, zbog organizacionih slabosti u radu administracije, građani nisu u razumnim rokovima ostvarivali sva prava koja im garantuje pravni poredak. Najveći broj pritužbi (44 odsto) odnosi se na neblagovremen rad administracije, nemaran odnos prema poslu, očigledno pogrešnu primenu prava i druge propuste iz domena „dobre uprave“.
Desetine hiljada građana i dalje je onemogućeno u potpunom ostvarivanju Ustavom garantovanih i zakonom uređenih prava na zdravstvenu i penzijsku zaštitu kroz obavezno, zakonom propisano osiguranje. Nadležni državni organi nedovoljno su efikasni u suzbijanju pojave da poslodavci ne izvršavaju zakonsku obavezu uplate doprinosa u zdravstveni i penzioni fond.
Osobe sa HIV/AIDS-om su stigmatizovane i diskriminisane, čak i među zdravstvenim radnicima. Deca su ostala jedna od najranjivijih grupa. Zabeležen je određen napredak, posebno u oblasti zaštite zdravlja, ali su mnoge manjkavosti opstale iako je na njih ukazano i mogle su biti otklonjene. Izuzetno je visok procenat nezaposlenosti među mladima i mnogi, po pravilu visokoobrazovani, izlaz traže odlaskom iz zemlje.
Osobe sa invaliditetom se i dalje svakodnevno suočavaju sa složenim problemima koji ih onemogućavaju da ravnopravno ostvaruju priznata prava i budu ravnopravno uključeni u društvo. Među njima su najugroženija lica sa mentalnim smetnjama koja ostaju u specijalizovanim ustanovama ili se u njih smeštaju kao najčešća alternativa životu u biološkim porodicama zbog nedovoljno razvijenih sistema podrške.
Žene nisu ravnopravne, mada se svest o značaju rodne ravnopravnosti i prepoznavanje pojavnih oblika rodne diskriminacije povećava. Potrebno je unaprediti Zakon o ravnopravnosti polova. Takođe, zaštita žena od nasilja u porodici i partnerskim odnosima nije efikasna. U najtežem položaju i dalje su Romi. U osnovi njihove diskriminacije stoji strukturno siromaštvo.
Uspešno je organizovana, po prvi put bez masovnog nasilja, Parada ponosa. Slučaj sa transrodnom osobom, majorom koju je Ministarstvo odbrane penzionisalo nakon promene pola, najteži je i najslikovitiji vid kršenja prava na rodni identitet od strane državnog organa, kakav nije odavno zabeležen u ionako niskom administrativnom kapacitetu u oblasti rodne ravnopravnosti. Nadležni državni (bezbednosni) organi propustili su da u potpunosti zaštite bezbednost i imovinu pripadnika albanske nacionalne manjine posle provokacije na fudbalskoj utakmici Srbija – Albanija.
U proteklom periodu nije došlo do značajnijeg unapređenja položaja lica lišenih slobode. Uprkos pojedinačnim adaptacijama, smeštajni uslovi i dalje nisu u skladu sa važećim propisima i standardima, a njihovi kapaciteti nisu dovoljni. U ustanovama je nedovoljan broj zaposlenih, naročito lekara. Ishitreno, neuravnoteženo, za građane skupo uvođenje javnobeležničke (notarske) službe, te odsustvo spremnosti Ministarstva pravde da na vreme prizna i otkloni greške od kojih su neke dovele su do štrajka advokata kojim je četiri meseca blokirano pravosuđe, a građani još udaljeniji od brze i dostižne pravde.
Jednak pristup pravdi za sve građane nije obezbeđen, jer još nije uređeno pravo građana na besplatnu pravnu pomoć. Pravda nije zadovoljena za sve žrtve zločina i kršenja ljudskih prava u vezi sa oružanim sukobima tokom 90-ih. Mediji u Srbiji nisu slobodni u meri primerenoj za savremenu evropsku državu i društvo, niti za ovde već jednom dostignuti nivo medijskih sloboda.
O slučaju prebijanja premijerovog brata
Janković se u izveštaju osvrnuo i na slučaj prebijanja Andreja Vučića, premijerovog brata, tokom prošlogodišnje Parade ponosa, odnosno njegov sukob sa Ministarstvom odbrane. „Odbijanjem saradnje sa Zaštitnikom građana MO je najteže prekršilo obaveze izričito propisane Zakonom“, ukazano je u izveštaju, a neke od preporuka Zaštitnika građana su da se obezbedi podrška kontrolnim organima u jačanju kapaciteta da rukuju poverljivim podacima i čuvaju ih, da se usvoji novi Zakon o BIA, razmotre policijska ovlašćenja obaveštajno/bezbednosnih službi, odnosno njihova ulogu u krivičnim postupcima.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
