Država žmuri pred nasilnicima

Od nekoliko slučajeva femicida koji su se desili u poslednjih desetak dana, tri se odnose na ubistvo žene počinjeno od bivšeg supruga koji je već bio prijavljivan zbog nasilja u porodici. U slučaju tragedije u selu kraj Negotina, mlada žena koja je napustila supruga prijavljivala je nasilje i pretnje smrću, ali tužilaštvo i policija nisu ništa preduzeli iako je nasilnik već imao policijski dosije zbog razbojništva. Ministarstvo unutrašnjih poslova i Državno veće tužilaca nisu nas još uvek obavestili da li će se sprovesti kontrola rada pomenutih institucija u Negotinu, budući da su tužilaštvo i policija morali odmah da reaguju, čak i po starom zakonu, i već na osnovu telefonske komunikacije donesu meru zaštite od nasilnika sa takvom istorijom krivičnih dela.

Druga dva zločina, oba u centru za socijalni rad, na Novom Beogradu i u Rakovici, takođe ukazuju na brojne propuste i policije, i pravosudnih organa, i centara za socijalni rad. Na Novom Beogradu je žena ubijena naočigled troje dece, a u Rakovici je otac pored majke ubio i samo dete, koje je prethodno bilo kod njega.

I u jednom i u drugom slučaju sporno je najpre to što je očevima bilo dozvoljeno da viđaju decu, budući da su bili osuđivani ili već poznati policiji po porodičnom nasilju ili kriminalu. Autonomni ženski centar (AŽC) smatra da su odgovorni oni koji su u centru za socijalni rad vršili procenu i oni u sudu koji su doneli odluku o viđanju deteta.

– Ljudi u centru za socijalni rad i sudije u parničnim sporovima rade jako ozbiljan posao, zahtevan i stresan, ali i koji je i delegiran institucijama – sudu i centru, i nije ostavljen da se ljudi koji imaju probleme sami dogovaraju. Tu prestaje svako relativizovanje. Odgovoran je onaj ko je vršio procenu u Centru za rad i onaj u sudu koji je donosio odluku, rekla je Tanja Ignjatović za N1.

Postavlja se i pitanje šta znači „kontrolisano viđanje“ i da li je ono legitimno s obzirom da samim tim što je neophodan nadzor nad susretom roditelja i deteta postoji opasnost od nasilja.

Vanja Macanović iz AŽC kaže za Danas da se kontrolisano viđanje mora dozvoliti ako dete želi, ali je s druge strane veoma često da se nasilnici pozivaju na svoje pravo da viđaju dete, a zapravo ih ne zanima dete, nego bi na taj način da nastave kontrolu i nasilje nad ženom.

– Ovde se dakle deca koriste kao sredstvo i to nikako ne može da bude u interesu deteta. Prema tome: da li roditelj kome nisu poverena deca ima pravo da viđa svoje dete? Ne, dete ima pravo da viđa roditelja ako to želi, kaže Macanović.

Ona ističe da je poseban problem i to što se u centrima za socijalni rad podilazi nasilnicima.

– Događa se da se radnici/e centara, a mahom su žene, i same plaše nasilnika i onda izlaze u susret „njegovom pravu“ da viđa svoje dete. U izveštajima centara često ne postoji nikakva beleška o nasilju u samom centru, i prema ženi i prema službeniku/ci, iako se ono desilo, a takve informacije jednostavno moraju da postoje, kaže Macanović.

Iz Ministarstva za rad i socijalna pitanja navode za Danas da svi centri imaju obaveze da dostavljaju izveštaje o strukturi zaposlenih, organizaciji, bezbednosnim rizicima itd., a obrađuje ih Republički zavod za socijalnu zaštitu. Oni ističu da je već pripremljeno posebno uputstvo za centre za socijalni rad za primenu novog zakona, kao i da će se intenzivirati pružanje stručne pomoći socijalnim radnicima, što se odnosi i na zaštitu prava deteta na održavanje ličnih odnosa sa roditeljem sa kojim ne živi.

– U svim slučajevima kada se radi o zaštiti prava deteta na viđenje sa roditeljem sa kojim ne živi, bez obzira da li se radi o bračnoj ili vanbračnoj zajednici, odluku o načinu viđenja donosi nadležni sud, ceneći sve dokaze koji su izvedeni u postupku, pa i to da li je roditelj nasilan ili nenasilan, kažu u Ministarstvu.

Nakon ovih tragičnih događaja održani su i sastanci nadležnih ministarstava, MUP-a, Ministarstva pravde i Ministarstva za rad i socijalna pitanja, na kojima je rečeno da će se ispitati propusti u radu socijalne službe, da će se raditi na boljoj koordinaciji sudova i centara za socijalni rad te da će se pojačati obezbeđenje u ovim ustanovama. Takođe, kako je ministar policije Nebojša Stefanović naveo, biće pooštreni kriterijumi po kojima će se sprovoditi kontrolisano viđanje roditelja i dece. Sastanak sa ministrom za rad imali su i socijalni radnici, s obzirom da je troje službenika teško povređeno prilikom napada u Rakovici, i izneli svoje zahteve, koji se odnose pojačano obezbeđenje i prisustvo policajaca u centrima, formiranje Saveta za sprečavanje nasilja u porodici, kao i izmeštanje instituta viđanja u kontrolisanim uslovima van prostorija centara za socijalni rad. Potom je i potpredsednica Vlade Zorana Mihajlović najavila panik tastere za centre za socijalni rad.

Na pitanje šta bi bila preporuka ženskih organizacija državnim institucijama, Vanja Macanović naglašava da treba samo primenjivati dosledno novi zakon, ali napominje da je važno imati i centralnu evidenciju o nasilju u porodici, koja je morala da se uspostavi i pre stupanja na snagu novog Zakona o sprečavanju nasilja u porodici.

O tome zašto još nema Centralne evidencije koju predviđa novi zakon, u koju bi se slivali svi podaci o prijavama nasilja iz evidencija nadležnih organa, a koju bi vodilo Republičko javno tužilaštvo, Ministarstvo pravde navodi za Danas ono što stoji u zakonu, ali ne odgovara na pitanje zašto te evidencije još nema.

– Zakon o sprečavanju nasilja u porodici, čiji je predlog uradilo Ministarstvo pravde, a Narodna skupština ga usvojila u novembru 2016. godine, predviđa uspostavljanje evidencija koje treba da vode nadležne policijske uprave, osnovni sudovi, osnovna javna tužilaštva i centri za socijalni rad. Zakon, takođe, predviđa da evidencije tih organa čine Centralnu evidenciju o slučajevima nasilja u porodici, koju vodi Republičko javno tužilaštvo, kažu u Ministarstvu pravde, dodajući i ostale odredbe zakona koje regulišu način vođenja evidencija.

Izbaciti kontrolisano viđanje

Psihološkinja Lepa Mlađenović, koja radi sa ženama s traumom nasilja, smatra da nije poenta da se uvedu čuvari, nego da se izbaci „kontrolisano viđanje“.

– Sve dokle otac preti bivšoj ženi i deci, ne treba da viđa ni ženu ni dete. Ako se plaše radnice centara, zašto bi onda te iste radnice dodeljivale kontrolisano viđanje dece, kad se deca još više plaše, kao a bivše supruge? – kaže Mlađenović i dodaje da se dešava da otac dođe u centar i da ne zna šta će sa detetom, „donese čokoladu ili igračku i to je to“. Nekad socijalne radnice kažu: „Dete se nekad sakrije ispod stola, i igra se sve vreme tamo, dok otac sedi i čeka da prođe vreme koje mu je dodeljeno za kontrolisano viđanje“. Ili „dete ćuti sve vreme“, „dete neće da ide na kontrolisano viđanje, pa su onda majke krive što su ga odgovorile od nasilnika i ubica“. Krive su što dete ima strah od nasilnika, kaže Lepa Mlađenović.

Opozicija burno reagovala

Nova stranka zatražila je hitnu smenu donedavnog ministra za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja Aleksandra Vulina i njegovo trajno udaljenje sa javnih funkcija jer smatra da je najodgovorniji za okolnosti koje su dovele do ubistva tri žrtve porodičnog nasilja u poslednjih deset dana. Nakon ubistva dve žene i deteta u centrima za socijalni rad u Novom Beogradu i Rakovici, kao i ubistva žene i samoubistva u gerontološkom centru u Pančevu, ostavke ministara za socijalna pitanja, pravosuđe i unutrašnje poslove bile bi logičan čin, saopštila je Liga socijaldemokrata Vojvodine (LSV). „Srbija je zemlja u kojoj policijski službenici većinu prijavljenog porodičnog nasilja koje je nekada praćeno i šamarima i davljenjem, definišu kao porodične nesuglasice, ocenila je potpredsednica Demokratske stranke Tamara Tripić i dodala da su žena i dete ubijeni ispred institucije koja je odgovorna da predvidi i predupredi ovakve scenarije. Tripić je u saopštenju navela da tužilaštvo pokreće postupak za svega 25 odsto prijavljenih slučajeva nasilja u porodici, a sud u skoro 70 odsto slučajeva dosuđuje uslovnu osudu. Pokret slobodnih građana (PSG) upozorio je da država više ne ispunjava svoju osnovnu dužnost – ne omogućava građanima uživanje prava i sloboda, niti im pruža elementarnu pravnu i fizičku zaštitu i ocenio da vlast tu ulogu ne može da obavi, „jer je sama sazdana na nasilju“.

Saučešće Skota

Ambasador Sjedinjenih Američkih Država Kajl Skot juče je povodom tragičnih događaja u kojima je zbog nasilja u porodici više majki i dece izgubilo život, izrazio saučešće ministru za rad i socijalna pitanja Zoranu Đorđeviću, koji je naglasio da će lično uložiti maksimalne napore da bi se našlo sistemsko dugoročno rešenje za tu vrstu problema. Skot je u cilju stručnog usavršavanja zaposlenih u Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, predložio američke programe obuke, na čemu se Đorđević srdačno zahvalio, saopštilo je Ministarstvo rada.

Protest socijalnih radnika

Zaposleni u svim odeljenjima beogradskih centara za socijalni rad obustavili su juče oko 13 časova rad na sat vremena, javlja N1. Protestom „To je i moj predmet“ zaposleni pokušavaju da ukažu na probleme sa kojima se suočavaju u svakodnevnom radu, dan nakon što su ispred Centra u Rakovici dve osobe ubijene, a tri socijalna radnika ranjena. Sindikat zaposlenih u socijalnoj zaštiti saopštio je danas da je održan hitan sastanak sa predstavnicima nadležnog ministarstva na kojem su izneli stavove i problematiku zaposlenih po pitanju bezbednosti na radu. Urgentni problemi za koje Sindikat traži hitno rešenje od strane nadležnog ministarstva su: izmeštanje instituta viđanja u kontrolisanim uslovima van prostorija centara za socijalni rad, povećanje broja fizičko tehničkog obezbeđenja u svim centrima za socijalni rad, prisustvo predstavnika MUP-a u svakom centru za socijalni rad u toku radnog vremena, formiranje Saveta za sprečavanje nasilja u porodici.