Subotica je svojevremeno, još za vreme SFRJ, izgradila zgradu namenjenu radnicima koji za radnog veka, to jest do odlaska u penziju nisu uspeli sebi da obezbede krov nad glavom, a koja i danas služi za tzv. socijalno stanovanje.
Zgrada je međutim u vlasništvu PIO fonda, a stanarima se naplaćuju stanarine, odnosno kirija, koja je nešto niža nego „na tržištu“, ali s obzirom da se radi o licima iz kategorije socijalno ugroženih, i tako „beneficirana“ za njih nije mali iznos. Problem je posebno apsurdan jer stanari za te stanove plaćaju i porez na vlasništvo, kao i sve ostale komunalne i druge troškove.
Ovaj pravni apsurd bi trebalo da reši Vlada izmenama Zakona o socijalnom stanovanju kako bi stanari ove kategorije bili zaštićeni i plaćali manje, to jest kako ne bi morali plaćati i porez, iako su praktično podstanari. O visini stanarine inače odlučuje republička vlada, a ona je nedavno taj iznos uvećala na šest hiljada dinara za stan od 37 kvadrata. U pomenutoj zgradi trenutno ima 200 stanara čije se penzije kreću ispod ili oko minimalca, a mnogi od njih mesečno primaju oko deset hiljada dinara. Sa takvim mesečnim dohocima, stanarine od šest hiljada dinara, sa grejanjem koje se kreće oko pet do šest hiljada, strujom, vodom i ostalim komunalnim davanjima za mnoge su iznad njihovog finansijskog limita. „Država nas je praktično dovela na ivicu gladi, a o lečenju ne možemo ni razmišljati, jer nema novca ni za osnovne lekove“, kaže jedan od stanara, čija penzija ne prelazi 13.500 dinara.
Račune za stanarinu i ostale troškove stanari u ovom „socijalno zaštićenom objektu“ plaćaju Gerontološkom centru, iako on nije vlasnik zgrade već PIO fond. Uz poslednje račune stanari su primili i obaveštenje da će dotični centar, koji se bavi zbrinjavanjem starih lica, u slučaju kašnjenja plaćanja stanarine više od dva meseca pokrenuti sudski proces protiv „počinilaca“, nakon čega bi sledilo izbacivanje iz stana.
Stanari su se do sada obraćali brojnim instancama i u gradu, ali i državi, međutim, nikakvog odgovora nije bilo.
Nema novca za obnovu
Zgrada u Aleji Maršala Tita, sa stanarima socijalnim slučajevima, takođe je u izuzetno lošem stanju, jer godinama nije ulagano u nju. Država je očito loš vlasnik, kao i stanodavac, a Gerontološki centar, kako je medijima izjavio direktor Nenad Ivanišević, budući da nije vlasnik zgrade, nema pravo na velike investicije i popravke, ali ni potreban novac, jer se popravka procenjuje na oko deset miliona dinara, koje Gerontološki centar nema. Zbog toga bi trebalo da se zgrada vrati u okvir socijalne zaštite, jer bi tada bili omogućeni veći radovi na njenom održavanju i adaptaciji, smatra Ivanišević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
