Državna matura čeka novog ministra

Da li će državna matura prvi put biti uvedena na kraju školske 2023/24. godine, kako sada stoji u zakonu i u kojoj meri će se rezultati tog ispita priznavati pri upisu na visokoškolske ustanove, umogome će zavisiti od stava novog rukovodstva Ministarstva prosvete.

Jedna od prvih odluka odlazećeg ministra prosvete Branka Ružića kada je došao na tu funkciju bilo je odlaganje mature za dve godine, a verovatnoća da će se njegov naslednik na početku mandata uhvatiti u koštac sa brojnim nerešenim pitanjima je mala.

Tim pre što je prosvetna vlast najavila da će sadašnji učenici drugog razreda četvorogodišnjih srednjih škola (inače prva generacija koja bi trebalo da polaže državnu maturu) 1. septembra, dakle na početku trećeg razreda, znati pod kojim uslovima će se upisivati na studije.

Zakon o visokom obrazovanju obavezuje visokoškolske ustanove da do 31. avgusta utvrde koji se ispiti sa opšte, stručne i umetničke mature vrednuju prilikom upisa na studije i kriterijume na osnovu kojih se obavlja klasifikacija i izbor kandidata.

Kako saznaje Danas, fakulteti su imali rok do 15. aprila da pošalju Ministarstvu preliminarne predloge, a „u kom pravcu vetar duva“ može se zaključiti iz zajedničkog stava Senata Univerziteta u Beogradu, u kojem je poslata nedvosmislena poruka da državna matura ne može da bude zamena za prijemne ispite.

Na naš komentar da zakon to i ne predviđa, već ostavlja fakultetima slobodu sa sami definišu uslove upisa, izvor Danasa sa Beogradskog univerziteta kaže da su nadležni na svim dosadašnjim sastancima bili izričiti da bi prijemne ispite trebalo da zadrže samo oni fakulteti za koje je neophodna provera posebnih sposobnosti i sklonosti kandidata, poput Fakulteta sporta i fizičkog vaspitanja, arhitekture, umetničkih…

S druge strane, načelan stav svih beogradskih fakulteta je da prijemne, odnosno klasfikacione ispite treba zadržati u prelaznom periodu od tri, četiri godine, kao važan element za rangiranje kandidata pri upisu.

„Predlaže se prelazni period u trajanju tri do četiri godine, u kojem bi se uporedo sa državnom maturom sprovodio i prijemni ispit na fakultetima u cilju provere posebnih znanja, sklonosti i sposobnosti kandidata. Tokom prelaznog perioda vršilo bi se upoređivanje uspeha kandidata na državnoj maturi sa uspehom na kvalifikacionom ispitu, opštim uspehom iz srednje škole i uspehom na upisanom studijskom programu. Takođe, upoređivaće se njeni efekti u gimnazijama i srednjim stručnim školama. Istovremeno, analizirala bi se i uspešnost testova, tipova zadataka i pitanja, načina polaganja, kao i softver za obradu podataka. Na osnovu svega navedenog, nakon prelaznog perioda, fakulteti bi dobili pouzdanije parametre o kvalitetu stečenih znanja i efekte uvođenja samo državne mature“, glasi jedan od zaključaka koji je u sredu usvojio Senat Univerziteta u Beogradu.

Da li će se u prelaznom periodu rezultati sa mature računati prilikom upisa ili će se ona samo testirati, Univerzitet nije zauzeo jedinstven stav.

Naš izvor kaže da je većina fakulteta spremna da u određenom procentu uvaži rezultate sa državne mature, dok neki smatraju da tokom prelaznog perioda buduće brucoše treba upisivati samo na osnovu uspeha na prijemnom ispitu, uz uvažavanje ocena iz srednje škole, kao što je i sada slučaj.

Prema aktuelnim propisima, uspeh iz srednje škole donosi maksimalno 40 poena, dok se na prijemnom, odnosno ispitu za proveru sklonosti i sposobnosti može osvojiti najviše 60 bodova.

Fakulteti predlažu različitu kombinatoriku. Jedan od predloga je, recimo, da ocene iz srednje škole nose 20 odsto poena, 50 odsto klasifikacioni (prijemni) ispit, a 30 odsto državna matura.

Naš izvor kaže da će popularni fakulteti na kojima se prijavljuje veliki broj kandidata sigurno tražiti da zadrže prijemne ispite, dok će oni koji kubure sa brojem studenata prihvatiti bilo kakve uslove koji im omogućuju da dođu do većeg broja studenata.

– Grupacija prirodnih nauka se saglasila da od školske 2023/24. godine koristimo sistem 40,30,30, odnosno da 40 bodova nosi uspeh u školi, 30 matura, a 30 bodova prijemni ispit. Veliki je strah da matura neće moći da bude kontrolisana i mi ostavljamo prostor za prijemni ispit, sa idejom da se nakon pet godina uradi analiza rezultata studenata na prijemnom ispitu u korelaciji sa maturom. Ukoliko ta korelacija bude poztitivna, ako odnos prijemnih i mature bude kako treba, u tom slučaju bi neki fakulteti bili spremni da prihvate državnu maturu kao kriterijum za upis. Ako ta korelacija bude negativna, odnosno pojavi se značajna razlika u rezultatima prijemnog i državne mature, u tom slučaju bi svi ostali na prijemnim ispitima – kaže za Danas Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu.

Nebojša Lalić, dekan Medicinskog fakulteta, rekao je novinarima posle sednice Senata, da državna matura ima sertifikacionu ulogu, odnosno da je potvrda da je savladano gradovo srednje škole i da fakulteti to podržavaju, ali da ona po svojoj strukturi ne može da zameni kvalifikacioni ispit na fakultetu.

– Mora da se zadrži klasifikacioni prijemni ispit, gde se proveravaju određene sklonosti i podobnosti kandidata za studiranje na tom fakultetu. Mnogi su izrazili bojazan da bez tog klasifikacionog ispita ne bi mogli da dobiju adekvatne kandidate. Takođe, određeni specifični fakultetu kao su Fakultet sporta, Bogoslovski, Arhitektonski fakultet moraju da provere pojedine specifičnosti i sklonosti kandidata za upis i njima to treba omogućit. Najveći broj fakulteta se zalaže da prijemni ispit ostane jedan vid rangiranja kandidata za upis – rekao je rektor Univerziteta u Beogradu Vladan Đokić.

To što za fakultete državna matura nije sporna kao dokaz o završenom srednjem obrazovanju, ne znači da se s tim slažu svi.

Činjenica je da se maturski ispit, kakav postoji u sadašnjem obliku, u najvećem broju srednjih škola sprovodi pro forme, ali je pitanje kakvu bi korist imali učenici ako bi morali da polažu dva ozbiljna ispita – i državnu maturi i prijemni.

I da li je fer da učenici na početku srednje škole ne znaju pravila upisa na studije, već da ona utvrđuju u hodu.

Nadležni su svesni da bi roditelji i srednjoškolski nastavnici negodovali zbog dodatnog opterećenja učenika i da je ova tema mnogo više političko nego stručno pitanje.

Zbog toga ne čudi što se o uvođenju velike mature priča skoro dve decenije i što nijedna prosvetna vlast nije imala snage, volje i hrabrosti da ispuni ono što je od starta bilo obećanje – da maturski ispit bude zamena za prijemni, odnosno „ulaznica“ za visoko obrazovanje.