Nema para za državnu maturu: Da li sledi novo odlaganje?

U toj instituciji za Danas kažu da je i do njih došla vest o mogućem novom odlaganju državne mature.

„U ovom kontekstu, smatramo da bi to sada bila dobra i pametna odluka. Više je razloga, ali najvažniji su sredstva za pripremu i realizaciju koja ni do sada nisu opredeljena. U svakom slučaju, ZVKOV će aktivnosti usmeriti onako kako to odluči Ministarstvo prosvete“, navode iz ZVKOV-a.

Da se razmišlja o novom odlaganju takozvane velike mature nedavno je nagovestila ministarka prosvete Slavica Đukić Dejanović, koja je rekla da će se za mesec dana znati hoće li državna matura prvi put biti sprovedena na kraju školske 2025/26. godine ili će biti pomeranja.

Iz Ministarstva prosvete za Danas nisu odgovorili kada će se znati sudbina državne mature i šta se promenilo pa se razmišlja o novom pomeranju roka, budući da je probno testiranje predviđeno u školskom kalendaru.

„Prave se procene koliko bi bilo opterećenje za učenike istovremeno uvođenje i državne mature i prijemnih ispita.To je bilo pomereno za 2025. godinu, odnosno za 2026, a u 2025. godini da bude proba državne mature. Stručnjaci prave procenu da li je trenutak da opteretimo decu velikom maturom, a da onda redigujemo prijemne na fakultetima. Mislim da ćemo imati odgovor u naredih za mesec dana. Ne mogu sa sigurnošću reći da li je to nešto što ćemo sigurno uraditi ili ćemo imati još jedno odlaganje“, kazala je ministarka Đukić Dejanović, gostujući na televiziji Juronjuz.

Zašto probna matura nema smisla?

Iako je probna državna matura u kalendaru obrazovno-vaspitnog rada za 2024/25. predviđena za početak juna naredne godine, srednje škole do sada nisu dobile informacije šta se konkretno planira.

„U nastavnoj nedelji od 2. do 6. juna 2025. godine, u srednjim školama se realizuju aktivnosti u vezi sa probnom maturom. Učenici trećeg razreda obrazovnih programa i profila u četvorogodišnjem trajanju, polagaće probnu maturu – test iz matematike u ponedeljak, 2. juna 2025. godine“, jedina je informacija o probni mature koja je objavljena u školskom kalendaru.

U ZVKOV-u kažu da probno testiranje iz matematike sa učenicima trećeg razreda, koje je planirano za početak juna, ima smisla isključivo ukoliko matura ostane za 2026, jer to je onda generacija koja bi u tom slučaju trebalo da polaže.

„Ako se državna matura pomeri za neku kasnije godinu, onda ni probna matura nema smisla i ne treba traćiti sredstva, niti resurse za pripremu“, navode u ZVKOV-u.

Zavod od marta iščekuje sredstva sa pripremu, ali ona još nisu odobrena.

„U okviru tih sredstava je, pored novca namenjenog za proširenje profesionalnih, tehničkih i prostornih kapaciteta ZVKOV-a, novac za radne grupe, koje bi kreirale zadatke za probu, za pravu maturu, kao i za prve zbirke zadataka za pripremu mature. Bez tih sredstava, nemoguće je pokrenuti bilo kakav korak“, navode u ovoj instituciji.

Informacije o tome šta se planira nemaju ni srednjoškolski nastavnici, a na univerzitetima se zastalo sa ovom temom kada je objavljeno da se matura pomera.

Iako je sredinom juna Danasu u Ministarstvu prosvete rečeno da je nakon brojnih konsultacija i sastanaka sa predstavnicima pojedinačnih visokoškolskih ustanova, usaglašen model vrednovanja ispita državne mature, ministarka je nedavno rekla da se prave procene, jer s jedne strane žele da rasterete decu, a s druge se nameću testovi i mature, zbog čega su i đaci i njihovi roditelji u stalnom stresu.

Profesori neobavešteni

Mirjana Stakić Savković, profesorka srpskog jezika i književnosti u Filološkoj gimnaziji u Beogradu, kaže da bi generacija koja će prva polagati maturski ispit na kraju srednjoškolskog obrazovanja, trebalo o svemu da bude informisana već na početku prvog razreda.

– Ne vidim svrhu probnog testiranja dok svaki profesor u gimnaziji i u srednjoj stručnog školi u avgustu pre početka prvog razreda ne dobije precizna uputstva o modelu tog testa, bio probni ili maturski, kao i jasan korpus pitanja i gradiva da znamo kuda idemo sa tom decom. Pre nego što generacija izađe na maturu predmetni nastavnici moraju da budu od početka do kraja upoznati kako će sve izgledati – ističe Stakić Savković.

Ona napominje da je uslov svih uslova i na probnoj, a naročito na pravoj državnoj maturi, da se obezbedi logistika koja podrazumeva poštene i čestite rezultate.

Naša sagovorica smatra da maturski ispit ne treba da se polaže u matičnim srednjim školama, već na fakultetima ili u drugim prostorima, poput Beogradskog sajma, gde jedan broj fakulteta tradicionalno organizuje prijemne ispite.

– Ako se osvrnemo na iskustva sa malom maturom, bez obzira na to gde je polagana, nikada nismo čuli da je ijedno dete koje je prepisivalo ili ijedan nastavnik koji je dopustio prepisivanje, imao posledice. Uspešnost naših škola će se umnogome meriti time kakvi su rezultati državne mature i s tim u vezi ona mora da bude čestita i poštena, za svaku pojedinačnu školu, za svakog nastavnika, ali pre svega za svako dete. Neophodno je da se napravi takav ambijent da deca koja su zaista četiri godine radila imaju svoju šansu, a ne onaj ko se najbolje snašao – ističe Stakić Savković.

Kaže da su učenici zabrinuti zbog toga što se i dalje ne znaju odgovori na brojna otvorena pitanja, među kojima je i da li će državna matura zameniti prijemne ispite ili će đaci polagati i taj ispit i maturu.

Zbog toga bi, dodaje, trebalo pripremiti brošuru sa važnim informacijama koju bi dobili svi nastavnici, učenici, ali i roditelji.

Bodovanje

– Koliko je važna validnost testova toliko je važna i validnost bodovanja. Ukoliko nastavnici pronađu iz svog predmeta grešku u testu ili u bodovanju, šta se dešava? Da li ćemo to pustiti? Koja je adresa na koju to možemo da prijavimo? Bilo je spornih pitanja i bodovanja i na maloj maturi i na prijemnim ispitima za upis u specijalizovane obrazovne profile i nikad nije uvažen komentar nastavnika jer se slepo drži ključa – kaže naša sagovornica.