Državne institucije zatvorile vrata javnosti

Da li ovi brojevi pokazuju da su institucije postale još više zatvorene prema javnosti i da li će izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama promeniti situaciju nabolje u 2022. godini, pitanja su na koja različite odgovore daju poverenik Milan Marinović na jednoj strani, i predstavnici medija i civilnog sektora na drugoj.

Milan Marinović kaže da je povećanje broja žalbi uslovljeno i činjenicom da je 2020. godina bila specifična, te da je zbog vanrednog stanja bilo manje žalbi.

Upitan da li je broj žalbi iz 2021. posledica veće zatvorenosti institucija, on kaže da to jeste jedan od faktora.

-Može se reći da su institucije i organi zatvoreniji, da teže daju informacije zbog čega se tražioci informacija češće žale nama. Drugi faktor je to što tražioci informacija sve više prepoznaju instituciju Poverenika kao nekoga kome mogu da se obrate da bi došli do informacije – navodi Marinović.

On kaže da veruje da će ove godine institucije ipak biti spremnije da pruže informacije zbog toga što nakon izmena Zakona o slobodnom pristupu informacijama Poverenik i faktički može da izrekne novčanu kaznu. Prema prethodnoj verziji zakona Povereniku su bile suštinski vezane ruke kada su u pitanju načini na koje može da natera organ da dostavi informaciju.

-Sada i praktično postoji mogućnost kažnjavanja i mi ćemo izricati kazne, u to budite sigurni. To će uticati na određeni krug organa vlasti da postupe u skladu sa rešenjem poverenika plašeći se kazni – kaže poverenik.

Predstavnici civilnog sektora i medija međutim ne dele poverenikov optimizam.

Tara Petrović iz Građanskih inicijativa, članice Koalicije za slobodu pristupa informacijama, podseća da novac koji se bude izdvajao za kazne neće biti privatni novac iz džepa rukovodilaca već novac iz budžeta, pa se postavlja pitanje koliko će kazne biti motivišući faktor za postupanje po zakonu.

-Takođe, već se pokazalo, pri analizi prekršajnih kazni zbog nedostavljanja informacija, da kada neka institucija, organa… ne želi da da traženu informaciju, ona to prosto neće učiniti već će izabrati da plati kaznu. Očigledno je da novčana prinuda ne funkcioniše – navodi Petrović.

I u prethodnoj verziji zakona i u sada ostavljena je mogućnost da Vlada pruži pomoć u izvršenju rešenja poverenika, odnosno da vlada bude ta koja na kraju omogućava dostavljanje tražene informacije. Iako ostavljena, ta mogućnost nije do sada bila iskorišćena.

Tako Poverenik u svom izveštaju konstatuje da je u 2021. podneo 82 zahteva Vladi da sprovede izvršenje (da osigura dostavljanje tražene informacije) ali da nije dobio povratnu informaciju šta je bilo sa tim zahtevima. Sama Vlada je u izveštaju Generalnog sekretarijata konstatovala da ona ima na raspolaganju iste mogućnosti kao i Poverenik, što bi se moglo prevesti i rečima da ne može (ili neće) ništa da učini.

Tara Petrović očekuje da će to i dalje biti slučaj.

-Prilikom izmena zakona tražili smo da se vlada obaveže da propiše tačan postupak kako će sprovesti rešenje i prinuditi organ da dostavi traženi informaciju. To smo tražili da ne bismo dolazili u situaciju u kojoj smo do sada da Vlada u tom finalnom koraku suštinski ništa ne uradi – navodi Petrović.

Na drugoj strani, novinarka KRIK-a Vesna Radojević kaže da od kada su stupile izmene zakona institucije su našle nove načine da izbegavaju dostavljanje informacija.

-Ono što smo mi u KRIK-u primetili jeste da su institucije nakon izmena zakona počele da „zloupotrebljavaju“ tu čuvenu sintagmu zaštite podataka o ličnosti, pa nam odgovaraju da nismo dostavili saglasnost osoba o kojima tražimo informacije za to. Međutim, iz zakona su izuzeti novinari koji rade u javnom interesu, a sve zbog zaštite slobode izražavanja. Dok se vi onda objasnite sa institucijama, prođu meseci i vrlo često naši zahtevi ne urode plodom, pa onda slede žalbe – objašnjava Radojević.

Ona kaže i da je malo verovatno da će nakon izmena zakona institucije odjednom postati otvorenije prema javnosti.

Previše mi dobijamo obećanja i očekivanja godinama, a ne ispunjava se ništa. Ne verujem da je aktuelna vlast spremna da odreši ruke Povereniku i da omogući građanima ono na šta imaju pravo – slobodan pristup informacijama od javnog značaja – zaključuje Radojević.

Ko se žalio i na koga?

Izveštaj poverenika konstatuje da je najveći broj žalbi izjavljen protiv javnih preduzeća, čak 1.677 ili 32 odsto, kao i žalbi protiv republičkih državnih i drugih organa i organizacija 1.959, što je 37,3 odsto. „Od toga su 682 žalbe protiv ministarstava i organa u njihovom sastavu. Veliki broj žalbi izjavljen je protiv organa lokalne samouprave i javnih službi i drugih organizacija lokalne samouprave, čak 970 ili 18,5 odsto, zatim pravosudnih organa i ustanova iz oblasti pravosuđa, čak 595 žalbi ili 11,3 odsto. Podnosioci žalbi, odnosno tražioci informacija u 2021. godini u najvećem broju bili su građani pojedinačno i advokati, organizacije civilnog društva i druga udruženja građana i mediji.“, piše u Izveštaju.