Državni domovi za starije poskupeli za 30 odsto, privatnici zagovaraju izjednačavanje cene smeštaja

„Imajući u vidu da se cena usluge smeštaja ustanova socijalne zaštite nije menjala dugi niz godina, odnosno od 1. oktobra 2015. godine, kao i da je u međuvremenu došlo do porasta plata i penzija u Srbiji i da se sa dosadašnjom cenom smeštaja nisu mogli pokriti ni osnovni troškovi, što bi dovelo u pitanje i samo funkcionisanje ustanove, Ministarstvo je izvršilo korekciju postojećih cena usluge smeštaja korisnika“, navode iz Ministarstva.

U zavisnosti od toga da li je u pitanju jednokrevetna ili višekrevetna soba, stacionar ili apartman, pokretan ili nepokretan korisnik sa prvim ili četvrtim stepenom podrške i medicinskom negom, i cene se razlikuju.

„Najviša cena za smeštaj korisnika je u Gerontološkom centru u Beogradu, za smeštaj korisnika sa I stepenom podrške i ona iznosi 54.144 dinara, dok je najniža cena za smeštaj korisnika u Gerontološkom centru Sombor, za korisnika sa IV stepenom podrške i iznosi 26.978 dinara. U retkim situacijama kada korisnik traži da bude u dvosobnom apartmanu sa I stepenom podrške onda je cena u domu Bežanijska kosa 78.509 dinara“, navode iz Ministarstva.

Najnižu cenu u državnom domu u Beogradu platiće oni koji odaberu dvokrevetnu sobu sa četvrtim stepenom podrške (samostalni korisnici) u domu Voždovac, koja iznosi 36.871 dinar.

Kada su u pitanju kapaciteti, država za sada raspolaže sa ukupno 9.390 kreveta u 25 gerontoloških centara širom Srbije, u kojima se nalazi 7.641 korisnik.

„Najveće liste čekanja su u Gerontološkom centru Beograd i Gerontološkom centru Novi Sad za stacionarni smeštaj, odnosno smeštaj korisnika sa I i II stepenom podrške. Određeni broj korisnika čeka na smeštaj u ustanovama sa željom da bude isključivo smešten u određenoj ustanovi, najčešće je to u jednokrevetnoj sobi ili u apartmanu“, navode iz Ministarstva za Danas.

Milovanović: Cena u privatnim domovima do 90.000 dinara

Da je poskupljenja bilo i u privatnim domovima potvrdio nam je Radoslav Milovanović koji se nalazi na čelu Udruženja privatnih ustanova socijalne zaštite, domova za smeštaj odraslih i starijih. On kaže da su posle pandemije morali da koriguju cene ali ne svuda u isto vreme, kao i da se ipak „za dobre domove uvek traži mesto više“.

– Zbog porasta cena robe na malo i uvećanih troškova života, potrošačke korpe i povećanja plata radnika, polako smo svi morali da malo korigujemo cene, pogotovo oni koji su se upustili u zdravstvene usluge i primarnu zdravstvenu zaštitu – kaže za Milovanović.

Tvrdi da je sada trošak po korisniku na mesečnom nivou, u raznim privatnim domovima širom Srbije, od 60.000 do 90.000 dinara. Milovanović dodaje da bi sa cenom ispod 60.000 dinara bili u minusu.

– Sve ispod 60.000 dinara apsolutno ne bi imalo nikakvog smisla. Kao udruženje zagovaramo izjednačavanje cene državnih i privatnmih domova, jer svi imamo iste troškove, istu potrebu da korisnike zbrinemo na adekvatan način, i odgovaramo pred istim zakonima, i pred istim pravilnicima pružamo naše usluge, i dobijamo licence za rad. To bi dovelo do jedne kvalitetne tržišne utakmice koja bi za posledicu imala podizanje kvaliteta usluga – ističe naš sagovornik.

Komentarišući poskupljenje cena državnih domova Milovanović kaže da i 30 odsto nije dovoljno, te se nada da će država u jednom trenutku shvatiti da treba da subvencioniše korisnika, a ne državne domove.

– Odgovorno tvrdim da su državni domovi za smeštaj starijih lica gubitaši, iako im PIO fond plaća stručne saradnike. Sa druge strane mi smo potpuno samofinasirajući – dodaje on.

Prema njegovim rečima, bez obzira na broj otvorenih domova i dalje svega 1,3 do 1,4 odsto penzionera u Srbiji koristi taj smeštaj, dok je evropski prosek od 3,5 do 4 odsto.

– Možda smo mi još uvek puni predrasuda, možda su naše mogućnosti manje, ali uz subvenciju države koje se očekuju i promenjen odnos, usklađivanje cena i izjednačavanje privatnog i državnog sektora sa kvalitetom usluga i cenama, mislim da će znatno veći broj ljudi da ima i potrebu i volju, ali i mogućnost da se smesti u dom – zaključuje Milovanović.