Do sada je Okružnom sudu u Šapcu podneto 89 zahteva za rehabilitaciju, a rešen je 51 predmet. Nekoliko predmeta je obustavljeno zbog nenadležnosti ovog suda, a u 49 slučajeva sa nevino osuđenih skinuta je etiketa „državnih neprijatelja“ i presude tadašnjih prekih sudova ukinute. Tek u poslednje vreme zaslugom Udruženja građana „Most“ prekinuto je višedecenijsko ćutanje o represiji komunističke vlasti.
Do sada je Okružnom sudu u Šapcu podneto 89 zahteva za rehabilitaciju, a rešen je 51 predmet. Nekoliko predmeta je obustavljeno zbog nenadležnosti ovog suda, a u 49 slučajeva sa nevino osuđenih skinuta je etiketa „državnih neprijatelja“ i presude tadašnjih prekih sudova ukinute. Tek u poslednje vreme zaslugom Udruženja građana „Most“ prekinuto je višedecenijsko ćutanje o represiji komunističke vlasti. Prema nezvaničnim podacima oko dve hiljade građana, seljaka, studenata, učenika i svih onih koji iz raznih razloga nisu odgovarali tadašnjoj vlasti, streljani su ili ubijani na druge načine, čak da im se grob ne zna. Imovina tzv. državnih neprijatelja je konfiskovana, a njihove porodice živele su pod tim žigom. Potomci stradalih uputili su zahtev za njihovu rehabilitaciju, pre svega, da im se sa imena skine ljaga „državnih neprijatelja“. Za ove zahteve nadležan je Gojko Lazarev, sudija Okružnog suda u Šapcu, koji na osnovu predate dokumentacije i izvedenih dokaza ističe da su mnogi ljudi sa spiska „državnih neprijatelja“ likvidirani bez sudskog postupka i streljani na savskom mostu u Šapcu.
Novi načelnik Mačvanskog okruga
Šabac – Umesto Slobodana Damnjanovića na mesto načelnika Mačvanskog upravnog okruga imenovan je Mihailo Purić iz Loznice.
Purić je član DS i dugogodišnji član Glavnog odbora te stranke. Završio je Fakultet odbrane i zaštite i postdiplomske studije na Pravnom fakultetu gde će tokom jeseni braniti magistarski rad.
Rođen je 1963. godine, a na mesto načelnika Okruga došao je nakon radnog angažovanja u Elektroloznici i Privrednoj banci Beograd.
Bivši načelnik okruga Slobodan Damnjanović, inače predsednik Okružnog odbora DSS, postavljen je na mesto direktora Direkcije za robne rezerve.
– Krajem 1944. i početkom1945. godine u klasnom raščišćavanju ljudi su osuđivani pred improvizovanim sudovima, koji su praktično bili preki sudovi. Od bogatih je oduzimana imovina, mada je bilo i siromašnih. Povređeno je osnovno pravo na život tih ljudi, nisu poštovana prava na odbranu, niti su imali branioce, i prvi put imali smo priliku da istražujemo ratne zločine pobednika koje je izvršila nova vlast, kaže Gojko Lazarev.
Sve te presude bile su pravno manjkave, izricali su ih sudije laici, a čak nije bilo prava ni na žalbu. Presude o kazni od 20 godina robije donošene su za 15 minuta. Vojni sudovi su se najviše bavili četnicima, ali su osuđivani i povratnici iz nemačkih logora. Od 1945. pa do 1946. godine suđeno je vlasnicima preduzeća za saradnju sa neprijateljem. Oni nisu bili krivi jer su im okupacione vlasti nametnule obavezu da rade, a posebno su stradali srpski seljaci koji su zbog neizmirenog otkupa proglašavani „državnim neprijateljima“, osuđivani na robiju, a imovina im oduzimana.
Posle 60 godina, pravosnažnom odlukom Okružnog suda u Šapcu, konačno su rehabilitovane i porodice dr Danila Ciganovića, osnivača ginekologije u Šapcu, Pavla Kurtovića, Nikole Despotovića, Živojina Đukića iz Krnića, Đorđa i Katice Petrović i drugih Šapčana kojima je presuđeno bez suda… Očekuje se da i potomci mnogih drugih nevino osuđenih zatraže rehabilitaciju svojih predaka, jer su, verovatno, posle toliko godina ćutanja državnih vlasti i organa izgubili veru u pravdu.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
