Državni obračun sa borcima protiv prinudnih iseljenja

„Građani sa jedne strane, policijski kordon sa druge strane, ovamo neki uterivač dugova, ovamo neka sirotinja, to je dosta rečito samo po sebi“, opisuje jedan aktivista Združene akcije „Krov nad glavom“ kako izgledaju njihove akcije odbrane ljudi od prinudnih iseljenja. Tako nastaju i atraktivni snimci koji se brzo šire društvenim mrežama, piše Dojče vele.

„Krov nad glavom“ od 2017. dela u Beogradu i Novom Sadu, odnedavno i u Subotici. Princip je prost: aktivisti pokušavaju da stignu tamo gde privatni izvršitelji uz sadejstvo policije izbacuju ljude iz kuća ili stanova kako bi te nekretnine prodali, a poverioci mogli da naplate dugove. Dužnici se onda brane telima – aktivisti pasivnim otporom ne dozvoljavaju izvršenje.

Tako je recimo „Krov nad glavom“ krajem decembra preko Fejsbuk stranice pozvao ljude da se okupe na adresi jedne porodice kojoj je najavljen dolazak izvršiteljke. „Izbacivanje starih i teško bolesnih ljudi na ulicu, i to u decembru, ravno je ubistvu. Profesionalni stečajni upravnici i privatni izvršitelji (…) su paraziti našeg društva; ljudi koji svojim radom ne stvaraju ništa od vrednosti nego se isključivo bogate na tuđoj nesreći i uništavanju tuđih života“, pisalo je u tom pozivu.

Borbene parole i poziv na ideale imaju i svoje naličje. Javnost malo zna o nemilosrdnom obračunu vlasti sa aktivistima – od zastrašivanja do drakonskih novčanih kazni. DW ekskluzivno ima uvid u analizu Beogradskog centra za bezbednosnu politiku nastalu na osnovu intervjua sa nizom aktivista i analizom zakona.

Drakonske kazne

U analizi se podseća da je Zakon o izvršenju i obezbeđenju (ZIO) – donet 2011. za vreme prethodne vlasti – prvi put uveo „javne izvršitelje“. „Iako ih zakon definiše kao javne izvršitelje, oni funkcionišu kao privatni preduzetnici motivisani profitom, a ne zaštitom javnog interesa“, navodi se u tekstu.

Poseban problem je, kako se dodaje, mogućnost da se i sitni dužnici izbace iz svog jedinog doma. Prošlog leta je aktuelna vlast doduše izmenila ZIO tako da dom dužnika ne sme da se prodaje ukoliko je dug manji od 5.000 evra. U Beogradskom centru za bezbednosnu politiku to i dalje vide kao nesrazmerno – jer se u ime naplate duga vredne nekretnine prodaju u bescenje.

To znači da se ljudi mogu „u skladu sa zakonom izbaciti na ulicu i učiniti beskućnicima. Praksa pokazuje da ovakva pravna regulativa pogađa prvenstveno one koji su već u teškom ekonomskom položaju – sitne dužnike, žrtve prevara, radnike privatizovanih preduzeća, izbeglice“, piše u tekstu.

Kao ključna izmena ZIO od prošlog leta navodi se uvođenje novčanih kazni za one koji „ometaju ili sprečavaju“ izvršenje. Kazne idu od 10.000 do 200.000 dinara za fizička lica, te od 100.000 do čak dva miliona dinara za pravna lica. Stoga se, piše u analizi, može pretpostaviti da država namerava da tretira „Krov nad glavom“ kao pravno lice i drakonski ih kažnjava.

„Mi smo do sada u Združenoj akciji imali princip da solidarno skupljamo pare za ljude koji dobiju kazne, ali tome postoji neki prirodni limit“, naveo je jedan aktivista. „Mi ne možemo da skupimo onoliko koliko država može da nas kazni.“

Optužbe na račun policije

Sporni zakon o izvršenjima promenio je i ulogu policije koja je sada maltene produžena ruka privatnih izvršitelja. Naime, posao policije više nije samo da čuva javni red i mir, već i da, ako treba, upotrebi silu protiv onih koji ometaju izvršitelje.

„Očigledno je da postoje minimum dva modela ponašanja policije. Jedan gde ih izvršitelj pozove, oni dođu i prave se blesavi, tada nisu involvirana strana“, priča jedan aktivista. „Drugi model je onaj u kojem su oni mnogo više angažovani i gde su spremni da naprave kordon, da te izguraju… To mislim da zavisi od toga u kakvom su odnosu sa konkretnim izvršiteljem ili izvršiteljkom, u kakvom su odnosu sa poveriocem…“

Aktivisti svedoče o pretnjama koje dobijaju od policije ili odbijanu policajaca da se legitimišu. Jedna aktivistkinja čak tvrdi da ju je jedan policajac seksualno uznemiravao tokom izvršenja, uhvativši je za grudi.

Prošlog juna su dvojica aktivista „Krova nad glavom“ pretučeni na kampusu Univerziteta u Novom Sadu. Napadači, naoružani šipkama i bokserima, do danas nisu otkriveni. Jedan od pretučenih aktivista sada kaže da ima informacije da iza napada stoji jedan novosadski izvršitelj „poznat po brutalnosti“.

„Policija nas je zavlačila. Jednom su nas čak i zastrašivali, rekli su nam da ako mi pogrešimo na prepoznavanju, ta lica mogu da podnesu krivičnu prijavu protiv nas. Radili su na tome da nas odvrate od prepoznavanja, govorili su nam kako moramo toga da se pazimo“, dodao je taj aktivista u razgovoru za Beogradski centar za bezbednosnu politiku.

Analiza ove nevladine organizacije nije uključila odgovore policije, izvršitelja ili nadležnih državnih institucija. Ipak, autorka analize Isidora Stakić izvlači zaključak da država, oličena u aktuelnoj vlasti, „ima za cilj gušenje aktivizma, odnosno odvraćanje ljudi od toga da budu aktivni građani i da se bave pitanjima od javnog značaja“.

„Važno je uzeti u obzir i društveni kontekst – klasno raslojavanje, siromaštvo i nepostojanje razvijenog programa socijalnog stanovanja“, dodaje Stakić za DW.

Kako joj je u razgovoru ukazao jedan aktivista, stanovi su i dalje mahom u vlasništvu običnih građana koji u njima žive. „Stambeni fond je jedan od poslednjih značajnih rezervoara vrednosti koji se ne nalaze pod direktnom kontrolom krupnog kapitala – što nije u skladu sa neoliberalnom ekonomskom politikom države“, dodao je taj aktivista

Ostatak teksta pročitajte na dw.com