Državni organi kažnjeni sa 33 miliona za pet godina zbog skrivanja podataka

Od kada je, 2004. godine, usvojen Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja znatno je olakšan put do informacija koje javne institucije i republički organi ne iznose u javnost. Međutim, mnogi državni organi ne postupaju po zakonu a neodgovaranje na zahteve tražiocima informacija od javnog značaja pravdaju „ćutanjem administracije“, obimom zahtevanih informacija, a najčešće se služe floskulom „tajnost informacija“.

Tajnost informacija kao najčešće naveden razlog za odbijanje zahteva tražioca rastao je u periodu od 2013. do 2017. godine, da bi te godine iznosio više od 30 odsto svih nevedenih razloga odbijanja zahteva na koje su se tražioci žalili. „Gotovo uvek izostaje dokaz da se zaista radi o informaciji koja je klasifikovana kao poverljiva“, navodi Poverenik u svojim izveštajima.

U proteklih pet godina Poverenik za informacije od javnog značaja rešio je više od 17.500 žalbi što građana, što novinara, sindikata i drugih udruženja. Jedan od čestih razloga zbog kojeg su žalbe pristigle Povereniku jeste „ćutanje uprave“, a blagi pomak napravljen je 2015. godine kada je, procentualno gledano, taj uzročnik pao ispod 90 odsto od ukupnih pristiglih žalbi.

„Ćutanje administracije iz godine u godinu veoma zabrinjava, jer je za razliku od velike većine upravnih postupaka, ćutanje administracije ne samo da nije dopušteno, već predstavlja prekršaj kažnjiv po zakonu“, navodi se u izveštajima Poverenika.

Kako bi podstakao državne organe i javne ustanove da tražiocima informacija odgovaraju na zahteve Poverenik je, u periodu od 2013. do 2017. godine, sproveo 830 postupaka prinudnog izvršenja rešenja.

Kazneni penali, odnosno izrečene kazne zbog kršenja Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja, kao i same žalbe, rasle su iz godine u godinu.

Te je tako, 2013. godine, kada je izrečeno 2.440.000 dinara ukupnih kaznenih poena, dok je ta cifra u 2017. godini gotovo učetvorostručena i iznosi 9.300.000 dinara.

Ipak, rekord u izrečenim novčanim kaznama drži 2016. godina, u toku koje je služba Poverenika izrekla čak 13.200.000 dinara kazni.

Međutim, cifre izrečenih i naplaćenih kaznenih penala nisu se poklopile ni u jednoj od proteklih pet godina. Pa je tako, u 2013. godini naplaćeno 1.308.000 dinara, a u 2017. samo 2.520.000 dinara. Najviše novca u svrhu kazenih penala uplaćeno je u 2016. godini, i to čak 9.700.000 dinara.

Od republičkih organa na koja se građani Srbije najviše žale zbog otežanog pristupa informacijama od javnog značaja izdvajaju se ministarstva, a interesantan podatak jeste taj da je Ministarstvo unutrašnjih poslova najviše interesantno tražiocima informacija. Takođe, u proteklih pet godina MUP je vladin resor na čiji je rad, kada je u pitanju ova oblast, pristiglo najviše žalbi službi Poverenika.

Pa je tako u 2013. godini u MUP stiglo 1.867 zahteva, a žalbi 237. Iako je broj zahteva za to Ministarstvo rastao iz godine u godinu, do 2017. godine, broj žalbi na njihov rad nije pao ispod 200. Rekord po broju žalbi Ministarstvo policije zabeležilo je prošle godine, kada je Povereniku pristiglo 424 žalbi na njihov rad.

Za razliku od MUP-a, a kada su u pitanju ministarstva, najmanje je žalbi, u poslednjih pet godina, Povereniku pristiglo na rad Ministarstva omladine i sporta, Ministarstva kulture i informisanja kao i Ministarstva za trgovinu, telekomunikacije i turizam.