DS, SDS, Zeleni i Nova stranka: Ne znamo koliko smo siromašni

Da li podatke nemamo zbog nemara ili zato što se oni smišljeno sakrivaju, sigurno je samo da u beograskoj politici ne možemo govoriti ni o kakvoj socijalnoj pravdi, a to se proteže kroz čitavo naše društvo – poručila je Vesna Rakić Vodinelić, prva na gradskoj izbornoj listi ispred Nove stranke, DS, SDS i partije Zelenih.

Na tribini „Da oslobodimo Beograd od socijalne bede“ koju je organizovala koalicija ovvih stranka za predstojeće izbore, Rakić –Vodinelić, je zaključila da je siromaštvo fenomen koji je najrašireniji a najprikriveniji, nakon izlaganja stručnjaka za ovu oblast.

Da su socijalni problemi prikriveni naglasila je Gordana Matković, bivša ministarka za socijalna pitanja u Vladi Zorana Đinđića, kada je ukazala da ne postoje jasni podaci ni za jednu od mera socijalne zaštite – kako se primenjuju, zašto i kakve rezultate daju.

– Mi ne možemo ni da pričamo o tome kakvu socijalnu politiku da vodimo kada mi u Srbiji 2018. godine nemamo podataka – zbog čega su neke mere uvedene, zašto su neke napuštene i nema indikatora njihovog uspeha. O Beogradu jako malo znamo iako je to grad koji ima veoma veliki budžet, mi kao građani ne znamo kome sredstva odlaze i zašto – poručila je Matković.

LJiljana Lučić, sociološkinja i kandidatkinja za odbornicu liste „Da oslobodimo Beograd“, ukazala je da Beograd ima veliki broj socijalnih usluga ali da polovinu njih građani ne mogu da ostvare.

– Broj korisnika pomoći u kući je oko 1200, i tako je unazad nekoliko godina, ali gradsko stanovništvo stari i potreba je sve veća a ništa se ne radi da ta usluga bude dostupnija – navela je ona kao primer, dodajući da je potreban i veći broj gerontodomaćica, kao i personalnih asistenata za osobe sa invaliditetom.

– U svetlu ovako lošeg stanja socijalnih usluga, cinično zvuči hvaljenje gradonačelnika da je grad dobio još šest personalnih asistenata. Pogotovo kada se zna da je na novogodišnju jelku potrošeno preko 80.000 evra – istakla je Lučić.

Ona je navela da i Beogradu nedostaje proširenje kapaciteta dnevnih boravaka za decu i ometene u razvoju, ali i mogućnost da deca iz socijalno ugroženih porodica, kojima su roditelji nezaposleni, idu u vrtiće.

Kada se među okupljenima povela debata, sociološkinja Vesna Pešić uključila se primedbom da ne postoji dovoljno istraživanja koja daju realne podatke o potrebama građana, pa zato i nije mogućr osmisliti politiku koja bi njima odgovarala.

– Kako se te politike mogu voditi, kako da smenimo vlast kada nemamo ni jedno istraživanje javnog mnjenja koje objašnjava zašto ljudi, na primer, glasaju za Vučića iako ih je toliko osiromašio. A u kampanji se, neshvatljivo, sve snage takmiče da sve bude besplatno. To je nemoguće, moramo praviti socijalne politike tako da budu efikasne, ne trebaju svima besplatni udžbenici, i neće besplatna obedaništa rešiti svačije probleme – ukazala je Pešić.

Razlike u pomoći za „obične“ i ratne invalide

O problemima osoba sa invaliditetom na tribini je govorio Branko Jokić, predsednik udruženja Feniks. On je ukazao na poteškoće koje ova kazegorija socijalno ugroženih ima pri ostvarivanju prava – nemogućnost da personalni asistenti postanu ljudi iz bliske okoline, loše organizovan prevoz za osobe sa invaliditetom, nemogućnost korišćenja gradksog prevoza, nedostatak gerontodomaćica…. uz sve to, i socijalna pomoć koju dobijaju značajno je manja od nekih drugih kategorija. „Dok ratni vojni invalid sa 10 procentnim invaliditetom dobija socijalnu pomoć od oko 200.000 dinara, mi, „obični“ robijamo oko 25000 dinara, iako imamo isti nivo telesnog oštećenja“.