Dubravka Stojanović: Britki tumač stvarnosti

Upravo te dve karakterne osobine krase istoričarku Dubravku Stojanović. To je i razlog zašto se novinari toliko često upravo njoj i obraćaju tražeći tumačenje, objašnjenje sve brojnijih i malignijih anomalija u srpskom društvu, a neretko i savet o tome ko je stručan za neku istorijsku oblast.

Kaže se često da istoričari ne žive u sadašnjosti. Ipak, u slučaju Dubravke Stojanović ta teza ne važi, jer stvarnost jako dobro vidi i britko je tumači.

– Na vlasti u Srbiji, ali i svuda oko nas, imamo iste elite koje su rat i napravile, pa je u njihovom životnom interesu da se zaboravi odgovornost srpske strane i njihova sopstvena. Ali, opet, nije ni samo to. Mislim da jača taj narativ o Srbima kao žrtvi, koji je idealni energent svakog nacionalizma i svakog novog konflikta. Ta samoviktimizacija je najpogrešnije što možemo sebi da uradimo, jer je to kao da se živi zakopate, zakopate se u tu lažnu sliku i živite taj lažni život. Zato i ne možemo da se pomerimo, rekla je profesorka Stojanović u jednom intervjuu za Danas. I to je upravo sve ono što političke naprednjačko-socijalističke elite u Srbiji rade već godinama.

Za nju bi se pre moglo reći da u prošlosti vidi ključ za sadašnjost, odnosno za brojne srpske istorijske promašaje, mentalitetske probleme i naše surove naravi.

– Svima koje interesuju analize društva to savetujem. Kad se odatle, od prošlosti, krene, sve se bolje razume, navela je ona. Većinu ovih objašnjenja je sažela u svojim knjigama. Od knjige – Iskušavanje načela. Srpska socijaldemokratija i ratni program Srbije 1912-1918 (1994); Srbija i demokratija 1903-1914. Istorijska studija o „zlatnom dobu srpske demokratije“ (2003, 2019); Kaldrma i asfalt. Urbanizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914 (2008); Ulje na vodi. Ogledi iz istorije sadašnjosti Srbije (2010); pa do Rađanje globalnog sveta 1880-2015. Vanevropski svet u savremenom dobu (2015) i Populism the SerbianP Way (2017).

Dubravka Stojanović rođena je 1963. godine u Beogradu. Dobitnica je Nagrade grada Beograda za društvene i humanističke nauke za 2003. godinu, a dobitnica je i odlikovanja Nacionalnog reda za zasluge u rangu viteza Republike Francuske. Od 2016. je redovna profesorka na katedri za Opštu savremenu istoriju. Bavi se procesima modernizacije i istorijom žena u Srbiji. Udata je za etnologa i borca za ljudska prava Ivana Čolovića. U slobodno vreme čita krimi romane Agate Kristi. Voli džez iz četrdesetih i pedesetih godina.