Dubravka Stojanović: Osveta poraženih je gora

Prema njenom mišljenju. živimo u vremenu kada se ponovo ispisuju stranice istorije, a prošlost sagledava u skladu sa potrebama.

*Ima li smisla, sa istorijskog gledišta, inicijativa da se Zrenjaninu vrati naziv iz 1936. godine po Kralju Petru I ?

Nema smisla menjati imena, jer je to menjanje istorije. To, za početak, kao da kažete – ne slažem se sa svojom prošlošću, pa ću sad da je pod hitno zaboravim i tako da rešim problem. Dakle to je užasno nezrelo za svako društvo. Posebno u slučaju Zrenjanina, koji je imao referendum, građani su se izjasnili protiv promene imena, pa sad hajde, dok ne lipše magarac to pitanje da pokrećemo, uspeće valjda jednom. To je sve čisto nasilje. Evo, ako ćemo baš o tom kralju Petru – on je došao na vlast posle najkrvavijeg prevrata, kad su ubijene poslednje Obrenoviće isekli i bacili u vrt ! Ali ipak, iako je odmazda prema obrenovićevcima bila velika, nisu promenili ime Milanovca ili Kraljeva koji su i jedan i drugi dobili ime po kralju Milanu ! Mi, na žalost, živimo u vremenu kada istoriju pišu poraženi i njihova osveta je gora od osvete pobednika.

*Kakav je vladar Kralj Petar I bio i da li se može dovesti u vezu sa tadašnjim Bečkerekom ?

Kralj Petar je bio u potpunosti u rukama oficira koji su izveli prevrat 1903. godine i koji su se kasnije nazvali Crna Ruka. Oni su određivali kada će on otpustiti vladu koja ima većinu u skupštini ili koga će on odrediti za svog naslednika. Na kraju su ga naterali i na povlačenje, pa je vlast preuzeo njegov sin, kao regent, Aleksandar. On s Vojvodinom nije ni mogao imati neke veze, jer je to bila « neprijateljska teritorija ».

*Kakva je položaj žena bio u vreme vladavine Kralja Petra I, i da li je osnovano nazivati ga„demokratom“ ?

On je možda nešto lično i znao o parlamentarizmu i pravilima koja su vladala u tadašnjim parlamanetarnim monarhijama, jer je dugo živeo u egzilu u Švajcarskoj. Ali, čim se vratio u Srbiju njega su “dohvatili” jaki igrači, od Apisa do Pašića, koji su sve vreme njime manipulisali. Zato to nije “zlatno doba” srpske demokratije, kako se obično zove, već još jedno vreme kada je postojala neka demokratska fasada, dok je politička suština bio radikalski populizam i političko nasilje. Bio je moderan Ustav i dobro postavljene instituticije, ali je sadržaj bio suštinski antidemokratski i antipluralan.

*Poznajemo li svoju noviju istoriju dovoljno i kakav bi ispravan odnos društva bio prema poslednjih 100 godina naše istorije ?

Jedini ispravan odnos za bilo koje društvo je kritički odnos. Dokle god ne shvatimo svoje greške, propuste i zlo koje smo učinili drugima, nećemo moći iz toga da iskoračimo.