Dubravka Stojanović: Rusija jeste sila, ali nije svetska sila 1Foto: Fondacija Konrad Adenauer

U prostorijama Fondacije Konrad Adenauer u Srbiji, obeležena je tridesetogodišnjica pada simbola hladnog rata nizom panela, diskusija i zaključaka, kojoj su pored brojnih istaknutih profesora, bivših diplomata i ostalih uglednih gostiju, prisustovali i studenti Fakulteta političkih nauka.

Pozdravne reči prisutnima dali su direktor fondacije u Srbiji, predstavnik ambasade Savezne Republike Nemačke i Stefan Surlić sa Fakulteta političkin nauka.

Profesor sa Fakulteta političkih nauka, Jovan Teokarević, u svom govoru napomenuo je specifičan kontekst tokom kog je pao Berlinski zid, naglasivši da je to trenutak „implozije“ komunizma. Podsetio je da je te 1989. godine došlo do povlačenja sovjetske vojske iz Avganistana, dok je tri godine ranije bila Černobiljska katastrofa. Prema njegovim rečima, da tadašnji predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov nije počeo sa spovođenjem „Sinatrine doktrine“, koja se bazira na pesmi Frenka Sinatre „My way“, pravo pitanje je da li bi uopšte došlo do pada zida.

Istaknuta istoričarka i profesorka sa Filozofskog fakulteta Dubravka Stojanović iznela je svoj stav da Rusija nakon pada Istočnog bloka nije iskoristila svoje kapacitete, te da je danas ostala ekonomski jako slaba, bazirajući svoju ekonomsku moć na sirovinama.

„Rusija jeste sila, ali nije svetska sila“, navela je profesorka Stojanović, zaključivši da je danas u svetu dosta velikih i jakih igrača, poput Kine, Australije, Kanade i Brazila.

Dubravka Stojanović: Rusija jeste sila, ali nije svetska sila 2
Foto: Fondacija Konrad Adenauer

Bivša ambasadorka Srbije u Moskvi Jelica Kurjak govorila je o ruskoj opoziciji, koja se, prema njenim rečima, neosnovano optužuje da je prozapadna. Kao kremljolog, naglasila je da interes ruske opozicije demokratizacija i modernizacija Rusije, a ne tesna saradnja sa Zapadom.

„Ulogu socijalizma u ruskom društvu, vrlo vešto, ali opet i trapavo preuzela je crkva, koja danas spada među najbogatije u svetu, odmah ispod katoličke“, rekla je.

Ivo Visković, bivši ambasador Srbije u Berlinu i profesor sa Fakulteta političkih nauka, ispričao je anegdotu sa obeležavanja dvadesetogodišnjice pada Berlinskog zida. Tokom ceremonije, pojavljivanje Helmuta Kola izazvalo je jak aplauz prisutnih, dok je nešto manji dobio bivši američki predsednik Džordž Buš Stariji. Izlazak Mihaila Gorbačova na govornicu bio je ispraćen ovacijama tokom kojih je, naglasio je profesor, svako prisutan ustao, dok je govor Margaret Tačer bio ispraćen zvižducima.

Monika Šuman je bila jedan od svedoka vremena kojeg je pozvala Fondacija Konrad Adenauer da podeli sa prisutnima svoj doživljaj tog četvrtka, 9. novembra 1989. godine.

„U Istočnom Berlinu gotovo da niste ni mogli da vidite zid, znalo se da on postoji, ali nije bio primetan na televiziji, radiju ili novinama“ rekla je.

Na kraju se obratila studentima rečima: „Sloboda nije data, za nju treba i morate da se borite.“

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari