Dubravka Stojanović: Srbija je u slobodnom padu

– Srbija je danas, sto godina od Velikog rata, u slobodnom padu. Te, 1918. godine, Srbija je bila ugledna država saveznica, s procentualno najvećim žrtvama, s izuzetnim pobedama na početku i na kraju rata, s gotovo neverovatnim povlačenjem preko Albanije. Uz to, to je bila država koja je krenula s velikim programom integracije južnoslovenskog prostora, koja je imala viziju ujedinjenja i relativno modernog državnog ustrojstva. Imala je i evropski obrazovanu elitu koja je mogla da na diplomatskom nivou izbori bitke koje nisu bile ništa lakše. Tokom 20. veka Srbija je od svega toga odustala – elita joj se stvara negativnom selekcijom. Ratovima devedesetih godina sasvim je uništila svoje pozicije i odlučila se za etničku državu koja još uvek pokušava da makar malo proširi granice. To se zove istorijski debakl.

* Zbog čega se danas istorijska uloga Srbije u Velikom ratu manje pamti od uloge koju je Srbija imala u poslednjim ratovima na bivšoj teritoriji Jugoslavije?

– Normalno je da se stariji događaji slabije pamte, ali ako na to još neko sebi dozvoli ovo što je Srbija učinila, ne treba se čuditi zašto tako loše stoji u međunarodnoj zajednici. Ne znam da li se mi pravimo da ništa ne znamo ili stvarno ne znamo, i ne znam koje je od ta dva gore. Odnosno, da li stvarno ne znamo koju je ulogu Srbija imala u ratovima devedesetih i u zločinima učinjenim u ime srpskog naroda od Hrvatske do Kosova ili se samo pravimo ludi? Ma koji da je odgovor na ovo ključno pitanje, to samo znači da ne razumemo svet oko sebe i da ne razumemo našu današnju poziciju. A ta pozicija sasvim je suprotna onoj koju je Srbija, kao jedan od ključnih saveznika, imala 1918. godine. Dakle mi smo sami uništili ono što smo imali i to, pre svega, odustajanjem da živimo u skladu s vremenom. Elite su 1914-1918 veoma dobro razumele vreme i umele da svoje pozicije iskoriste za diplomatske i sve druge uspehe. Elite koje su nas vodile 90-ih nisu razumele ništa i vodile su Srbiju u pravcu suprotnom onome u kome su išli naši saveznici iz Prvog svetskog rata. Ako ništa od toga ne shvatamo, onda je to stvarno ozbiljan problem. Posebno što onda, posle svega, izaberemo iste one koji su bili na čelu Srbije devedesetih. Svim tim postupcima potrli smo veliki moralni i politički kapital koji je Srbija nekada imala.

* Da li je slučajno u pariskoj katedrali Notr Dam, među zastavama više od 20 zemalja učesnica Prvog svetskog rata, istaknuta i zastava nepostojeće države tzv. „Kosova“ i kako komentarišete odluku Srbije da zbog toga ne uloži protest?

– Na oba pitanja odgovor je jednostavan – Francuska je priznala državu Kosovo. Kao velika sila ona se sigurno neće poigravati svojim donetim odlukama i zastave stavljati i skidati, po potrebi. To zna i srpsko rukovodstvo, pa zato i ne ulaže protest.