Vojislav Šešelj preti: „Mi smo odavno izrazili svoj jasan stav: one koji pozivaju na dezerterstvo i seju defetizam treba izvesti pred preki ratni sud.
Mihal Ramač: Bilo je to 1991. (23)
Mihal Ramač (1951), novinar, književnik i prevodilac, objavio je šest zbirki pesama i tri knjige političkih eseja. Bio je glavni i odgovorni urednik dnevnih listova Naša Borba, Vojvodina i Danas. Radi u Radio-televiziji Vojvodine. Prema tekstu koji objavljujemo kao feljton snimljena je serija „Bilo je to 1991“ u šest epizoda. Emituje se sredom na Prvom programu RTV u 20 sati. Režiju serije potpisuje Nada Belegišanin.
Moraju dobiti kaznu streljanja, baš kao što treba postupiti i sa svim autonomašima i drugim izdajnicima koji sprečavaju vojnike da se odazovu svojoj patriotskoj dužnosti“.
Do kraja septembra hrvatskim snagama predalo se 11 i po hiljada oficira i vojnika JNA. Dvanaest ambasadora napustilo je Savezni sekretarijat za inostrane poslove i stavilo se na raspolaganje Hrvatskoj.
Na sceni se pojavljuje jedna nova ličnost. Princ Aleksandar Karađorđević s porodicom i pratnjom 5. oktobra u 17 sati bez pasoške kontrole i bilo kakvih formalnosti, u 46. godini života prvi put stupio je na tlo svoje zemlje i izjavio: „Nudim se svojoj otadžbini kao ambasador mira. Pobornik sam parlamentarne demokratije i borac za građanske slobode i ljudska prava, kao zaštitnik svih Srba, ma gde oni bili. Spreman sam da se borim za ekonomsku pomoć, za političke slobode koje su temelj napretka i za samoopredeljenje slobodnih naroda. Ukoliko dobro tumačim osećanje naroda, vi ste isto toliko odlučni koliko i ja da izađemo iz mraka na večnu svetlost slobode“. U Beogradu su ga pozdravile desetine hiljada ljudi. Vlasti nisu bile voljne da koriste njegove usluge.
Sredinom oktobra Mihail Gorbačov pokušava da uradi ono što Evropljani ne mogu već pola godine. Milošević i Tuđman u Moskvi postižu dogovor o prekidu vatre i početku pregovora. Kao i svi prethodni, i ovaj je prekršen pre nego što su se potpisnici vratili kući. Jugoslovenska vojska zauzima Cavtat, narednih dana stiže na pet kilometara od zidina Dubrovnika. U Srbiji protiv napada na taj grad protestuju samo malobrojni pripadnici antiratnog pokreta. Apel za očuvanje Dubrovnika potpisalo je 150 Novosađana. Nije bilo lako suprotstaviti se zlu u jeku surove ratnohuškačke kampanje na televiziji i većini ostalih glasila. Istoričari Ljubinka Trgovčević, Sima Ćirković, Andrej Mitrović, Mirjana Živojinović i Ivan Đurić uputili su otvoreno pismo JNA i oružanim formacijama Hrvatske u kojem upozoravaju i preklinju da se ne dozvoli da se poruši bilo koji deo tog istorijskog grada. „Dubrovnik je istorija i srpskog i hrvatskog naroda i deo svetske kulturne baštine… Nijedan cilj, nikakve granice nisu vredne razaranje onoga što smo dužni da ostavimo potomcima.“ Umesto generala, otpisao im je Dinko Davidov: „Zanimljivo je da se ranijih godina niste setili da uputite otvoreno pismo, recimo, Josipu Brozu, Vladimiru Bakariću i drugima, da ih opomenete da su dužni da obezbede obnovu srpskih kulturno-istorijskih spomenika – ratnih, ustaških ruševina… A što se Dubrovnika tiče, i naše vojske pred njegovim slavnim zidinama, nadam se da ćete smoći snage da se toj vojsci izvinite što ste joj se nedolično obratili. Ona krvari, a vi je poredite s najgorim otpacima političke i vojne istorije novijeg doba.“ Na njega se nadovezao kamiondžija Boža Vučurević, gradonačelnik Trebinja: „Izgradićemo još lepši i još stariji Dubrovnik“.
U Nemačkoj je u oktobru zatražilo azil 14.750, u novembru 12.878 Jugoslovena.
Lord Karington pripremio je novi dokument za rešenje krize. Njime se predviđa pretvaranje Jugoslavije u savez suverenih i nezavisnih republika s međunarodnim subjektivitetom za one republike koje to žele, ili, u drugom slučaju, u slobodnu asocijaciju republika s međunarodnim subjektivitetom. Milošević odbija oba predloga, dajući do znanja da ga ne zanima političko rešenje, već samo ono što postigne golom silom.
U Skupštini BiH ostrašćeno se raspravlja o budućnosti republike i zajedničke države. Rudari iz Đurđevika poručuju poslanicima: „Ako vam je do rata, podjelićemo vam oružje i zaključati u salu pa ratujte do mile volje“. Mnogima je do rata. Pošto su poslanici srpske nacionalnosti izašli iz sale, većina je u prvim satima 15. oktobra izglasala Memorandum o suverenosti. U njemu se ističe da je BiH „demokratska suverena država ravnopravnih građana, naroda Bosne i Hercegovine – Muslimana, Srba i Hrvata i pripadnika drugih naroda i narodnosti koji u njoj žive… S obzirom na nacionalni sastav njenog stanovništva, BiH neće prihvatiti nikakvo ustavno rješenje buduće jugoslovenske zajednice u kojoj ne bi istovremeno bile i Srbija i Hrvatska“. Radovan Karadžić objavljuje rat svima koji misle drugačije: „Put kojim su krenuli, to je ista autostrada koja je vodila Hrvatsku u pakao, samo što bi taj pakao u BiH bio hiljadu puta teži i što muslimanski narod vodi u nestanak, jer muslimanski narod ne može da se odbrani ako bude rata ovde“…
Poslanici srpske nacionalnosti, kršeći i savezne i republičke zakone, osnivaju Skupštinu srpskog naroda Bosne i Hercegovine. Njen predsednik Momčilo Krajišnik izjavljuje: „Srpski poslanici polaze od prirodnog prava na samoopredeljenje, koje je kodifikovano u saveznom i republičkom ustavu i verifikovano u nizu međunarodnih konvencija i dokumenata“.
Nastavlja se
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
