Foto:M.Pudar/DanasU prošlosti je gotovo svako naseljeno mesto u Banatu imalo svoju dudaru, rasadnik dudova i dudara, plaćenog čoveka koji se o njima brinuo.
Brižljivo su vođene statistike o broju starih i mladih dudovih sadnica. Brojale su se na hiljade i hiljade sadnica, pravo bogatstvo i ponos Banata, koji su stvarale mnoge generacije.
Na sve to me podsetila poseta Belom Blatu, gde ima još uvek dudova. a najpoznatiji je jedan stogodišnjak. On je pod zaštitom i spada u treću kategoriju kao spomenik prirode.
Raspolutio se od starosti, pa su mu brižni meštani orezali krošnju, a stablo uvezali, dok su rupe ispunjene. Nalazi se u blizini crkava, u centru Belog Blata.
Predićev dud
Očuvani drvoredi duda su i u Jaši Tomiću, nekoliko primeraka sačuvano je u Kumanu i Melencima. U obližnjem Orlovatu je sačuvan Predićev dud, on se nalazi u dvorištu kuće u kojoj je nekada živela Predićeva porodica i on sam.
U Zrenjaninu je, kao i u većini drugih mesta u Banatu, bio običaj da se dud sadi ispred kuća i u dvorištima. Po debljini i visini stabala duda mogla se razlikovati starost puteva, naselja, ulica pa i pojedinih familija.
Svojevremeno je u ulici Đurđa Smederevca bilo stotinu dudova, u jednom delu grada bio je rasadnik dudova, a to naselje i danas se zove Dudara. Danas se, na teritoriji celog grada, ne može nabrojati ni stotinak dudova.
Najstariji primerci su u naselju Mala Amerika i u ulici Đurđa Smederevca.
Preostala stabla su crni dud u ulici Koče Kolarova, beli dud kod vojnog stadiona i u ulici Đure Jakšića, crni dud kod “mosta na suvom”, dva stabla belog duda kod glavne autobuske stanice i brojni drugi, preostali primerci.
Kako smo zapatili dudove i svilene bube
Vojni zapovednik Banata, grof Mersi je 1733. godine uveo planski uzgoj duda. Od tog perioda svilarstvo je bilo u usponu.
Najvažniji centri za otkup čaura svilene bube,i odmotavanje niti svile bili su u Beloj Crkvi, Pančevu i Vršcu. Jedno kratko vreme je i u Zrenjaninu, tadašnjem Velikom Bečkereku, postojala svilara, dokumentovala je u svojom istraživanju Nataša Knežević, viši kustos biolog zrenjaninskog Narodnog muzeja.
„Uzgoj duda povezan je sa razvojem svilarstva tokom 18. i 19. veka. Kod nas su se najviše gajile dve vrste duda beli i crni, i svaki je imao svoju primenu. Beli dud se sadio jer su njegovi listovi korišćeni za ishranu svilene bube“, objašnjava Nataša Knežević. koja kaže da je u prošlosti i Veliki Bečkerek imao svoju svilaru, ali je ona izgorela prilikom čestih Turskih upada na teritoriju Vojne granice.
Za razliku od belog duda, crni dud imao je veću primenu u domaćinstvima, jer listovi crnog duda nisu mogli da se koriste za ishranu svilene bube.
„Crni dud mogao je maksimalno da se iskoristi, plodovi su korišteni za pravljenje sokova, džemova, kao i za proizvodnju rakije dudovače. Sok od dudinja imao je preventivnu primenu i u narodnoj medicini“, objašnjava kustosinja Nataša Knežević.
U drugoj polovini 19. veka proizvodnja svile bila je u opadanju, naročito kada je nakon Drugog svetskog rata prednost data sintetici, čija je proizvodnja bila jeftinija.
Dudova stabla su tada u najvećoj meri posečena, jedan od razloga bilo je i širenje štetočine dudovca, koji je uništavao dudove.
Svilare u Srbiji su već šezdesetih godina 20. veka zatvorene. Pred Drugi svetski rat, u tadašnjoj Jugoslaviji, bilo je više od dva miliona stabala belog duda, dok danas ima svega par hiljada.
Najviše dudova bilo je i ostalo u Vojvodini.
Više vesti iz ovog grada čitajte na sledećem linku.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
