Dug put do švajcarizacije Kipra

Centralna manifestacija u Nikoziji (Lefkoša, na turskom) bila je parada na kojoj nije u preteranom obimu predstavljena vojna moć. Reklo bi se da je glavni cilj parade bio da TRNC pokaže svetu sve važno što ima, pa su tako osim tenkova, oklopnih vozila, različitih rodova oružanih snaga i ratnih veterana pred predsednikom TRNC, ostalim domaćim zvaničnicima, predstavnicima Turske, a među njima je bio i predsednik parlamenta Džemil Čiček i stranim novinarima defilovali i predstavnici turističkog sektora, đaci i studenti univerziteta, sportisti, čak i oldtajmeri…

Zašto je to tako? Stiče se utisak da u TRNC preovladava želja za, kako bi, opet, mi to u Srbiji rekli, „normalizacijom odnosa“ sa komšijama Grcima iz Republike Kipar. Najzad, od pokušaja ujedinjenja s Grčkom 1974. i intervencije Turske koja je potom usledila proteklo je punih četrdeset godina. Odlaganje rešenja unedogled ne izgleda da je u interesu bilo kiparskih Turaka, bilo Grka.

„Pregovori su počeli pre 45 godina, 1969, ali neće moći da potraju još toliko“, smatra predsednik TRNC Derviš Eroglu. Uz neizbežne istorijske opservacije pred stranim novinarima („za Grke na ostrvu Grčka je majka, za Turke je to Turska uz razliku da Turci nikada nisu tražili ujedinjenje sa maticom kao Grci“), Eroglu ističe da su „kiparski Grci napustili pregovore, mi ih čekamo da se vrate“. TRNC se zalaže za federalnu državu, ističe Eroglu.

Poslednje komplikacije u pregovorima o Kipru donela je ekonomija – izgleda da to svakog najviše boli. Evropski parlament je nedavno svojom rezolucijom, doduše neobavezujućom, „snažno osudio nezakonite i provokativne akcije“ Turske u ekskluzivnoj ekonomskoj zoni (Republike) Kipra. Misli se na istraživanja podvodnih bogatstava u delu ostrva pod kontrolom TRNC.

„Za nas su neprihvatljivi uslovi Anastasijadesa (Nikos, predsednik Republike Kipar). Kad su kiparski Grci radili istraživanja, tražili smo da to ne čine unilateralno, pošto su to odbili i dali grčkim kompanijama pravo da istražuju, onda smo i mi počeli istraživanja“, objašnjava Derviš Eroglu.

Temu je sa stanovišta TRNC obrazlagao i njen šef diplomatije Ozdil Nami. „Umesto da sa nama razgovaraju, kiparski Grci potpisali su sa Egiptom i Izraelom – zemljama koje sa Turskom nemaju dobre odnose – ugovore o eksploataciji ugljovodonika… Resursi pripadaju svim Kipranima. Ako kiparski Grci čine unilateralne poteze, činićemo ih i mi. Ako vi prestanete da istražujete (naftu i gas pod vodom), prestaćemo i mi. Mi smo za simultanu akciju“, kaže Nami.

On se žali na tretman TRNC u međunarodnoj zajednici: „Stalno krše prava kiparskih Turaka. Nije nam dozvoljena trgovina, obrazovanje (iako se, na primer, priznaju diplome vrlo impresivnog Univerziteta Istočno Sredozemlje, prim. aut), učešće na međunarodnim sportskim manifestacijama… „

Kofi Anan je kao generalni sekretar UN 2004. – iste one godine kada je propao referendum o Kipru – rekao da više nema razloga za držanje kiparskih Turaka u izolaciji, ali njegov izveštaj nikada nije došao na dnevni red Saveta bezbednosti, ističe Nami. Pošto su na severnom delu Kipra suspendovana pravila EU (acquis communautaire), većina kiparskih Turaka nije mogla da glasa na izborima za Evropski parlament ranije ove godine. „EU nam je rekla registrujte se na jugu i glasajte. Ali kako da 140.000 Turaka sa severa ide na jug da glasa? To je praktično nemoguće. Samo dva odsto pokušalo je da se registruje, polovina njih je uspela da glasa“, kaže Nami.

On nam nije odgovorio da li veruje da TRNC, kao Priština, ikad može da dobije priznanje od većeg broja država, ali je istakao bitnu razliku između TRNC i Prištine: „Rezolucijom UN zatraženo je od država članica da ne priznaju TRNC. Takva rezolucija nije usvojena kada je reč o Kosovu“.

Prema nedavnom istraživanju Univerziteta Istočno Sredozemlje u Famagusti (Gazimaguzi), najveći broj kiparskih Turaka smatra da zajednička država treba da bude federalna. Međutim, znatan deo stanovništva Republike Kipar radije bi se odlučio za unitarnu državu.

Ahemt Sozan, prorektor ovog univerziteta, kaže da se rešenje za kiparski maratonski spor ne može očekivati pre druge polovine 2015. Razlog: predsednički izbori u TRNC u aprilu i parlamentarni izbori u Turskoj u julu. Ali prema njegovom mišljenju, glavni razlog odlaganja je što Republika Kipar nije pripremila svoje građane na to da će buduća ujedinjena država biti zemlja sa dve zajednice. Na obe strane potrebni su lideri sa vizijom kako bi se „belgijanizacija“ ili „švajcarizacija“ Kipra, na primer, sprovela u delo, kaže Sozan.

Međunarodna predstavništva

„Postoje države koje prihvataju naša predstavništva. Mađarska je poslednja dozvolila da TRNC otvori predstavništvo u Budimpešti. Međunarodna zajednica priznaje da postojimo, ali ne priznaje državu. U Budimpešti sam se video sa visokim zvaničnicima, nažalost ne i sa mađarskim ministrom spoljnih poslova“, kaže Nami.

Šef diplomatije Turčin i „Englez“

„Kad putujem zvanično, koristim turski pasoš. Kad putujem privatno koristim britanski, pošto sam rođen u Londonu“, kaže šef diplomatije TRNC Ozdil Nami. Na ostrvu je, inače, osetno prisustvo Velike Britanije, nekadašnjeg kolonizatora Kipra. London zbog velikog broja iseljenika na Kipru u šali nazivaju glavnim gradom Kipra. Kabinet predsednika TRNC nalazi se u rezidenciji koju su nekad koristili britanski kolonijalni guverneri.