Dug put do titule Zelene prestonice

Ali u odnosu na London, Pariz ili Berlin, gradovi u Srbiji su ipak zagađeniji, pokazuju podaci sa sajta Air Visual koji svakodnevno objavljuje informacije o zagađenosti vazduha svuda u svetu. Slične podatke o koeficijentu zagađenja nalaze se i na sajtu „World’s Air Pollution: Real-time Quality Index”.

Zanimljivo je da oba sajta pokazuju da u Srbiji najzagađeniji grad nije Beograd, već su to Subotica, Smederevo i Valjevo, ali i Niš i Kragujevac čiji indeks zagađenosti vazduha najčešće spada u „veoma nezdrav“. Podatke o zagađenosti ovi sajtovi prikupljaju preko već postavljenih mernih stanica u gradovima, sa kojih merenje vrši i Agencija za zaštitu životne sredine.

U njenim godišnjim izveštajima najzagađeniji gradovi u Srbiji su Valjevo i Užice. Agencija za zaštitu životne sredine ima ukupno 40 mernih stanica, od čega u Beogradu postoji 18 za koje je delom nadležan i Gradski zavod za javno zdravlje.

Meri se koncentracija mikročestica prašine, odnosno takozvanih „suspendovanih čestica”, koje predstavljaju smešu gasova i teških metala. Ove čestice direktno prodiru u pluća i izazivaju upalne procese i pogoršanje zdravstvenog stanja srčanih i plućnih bolesnika.

Imajući u vidu da za prošlu godinu još nema zvaničnih podataka, najveći broj dana sa prekoračenjem granične vrednosti zagađenja vazduha u Srbiji tokom 2017. godine zabeležen je u Pančevu – 157 dana, Užicu – 122 dana i Valjevu – 114 dana, rečeno je portalu Danasa u Agenciji za zaštitu životne sredine.

Podaci sa stanice automatskog monitoringa kvaliteta vazduha Agencije za zaštitu životne sredine pokazuju da je Smederevo jedan od najzagađenijih gradova u Srbiji. Jesenas je ovaj grad dva puta bio apsolutni rekorder u zagađenosti vazduha. Dozvoljena granica na dnevnom nivou je 50, a gornja granica za jako zagađenje iznosi 75 mikrograma po metru kubnom.

U ova dva kritična momenta indeks kvaliteta vazduha bio je na maksimalnom podeljku – pet, koji, prema parametrima agencije, označava jaku zagađenost. U Smederevu se ovaj indeks retko kada spušta ispod četiri, što označava zagađen vazduh.

U beogradskoj opštini Stari grad nedavno se u večernjim satima golim okom mogla videti „dimna zavesa“, a i osetio se vrlo neprijatan miris vazduha. Indeks zagađenosti bio je i iznad 170 (PM 10 čestica). Krajem januara je Agencija za zaštitu životne sredine u Valjevu izmerila koncentraciju suspendovanih čestica PM 10 325 mikrograma po kubnom metru, dok su u Nišu izmerena 283 mikrograma po metru kubnom. Dozvoljena količina je, inače, 50 mikrograma po metru kubnom.

Slično i u susednim zemljama

Ništa bolja slika nije ni u regionu. Sarajevo se tokom 2018. i ove godine više puta uzastopno našao na listi najzagađenijih evropskih, ali i svetskih gradova, a taj problem ima i Severna Makedonija.

Nadležne službe u Srbiji kao glavne uzročnike zagađenja vazduha nalaze u postojanju više desetina hiljada individualnih ložišta, a tu su i zastarela tehnologija u industriji i veći procenat zastarelih vozila. Pritom, broj motornih vozila stalno se uvećava – samo recimo u Beogradu 2017. registrovano je oko 50.000 novih automobila, što potvrđuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Na osnovu toga prognoze su da će se do 2033. broj vozila na beogradskim ulicama povećati za neverovatnih 39 odsto.

Iako je Srbija usvojila evropske kriterijume za utvrđivanje kvaliteta vazduha i na osnovu njih utvrđeno da je vazduh u zagađeniji u Srbiji nego u većini evropskih gradova, ipak, kako tvrde nadležni, Srbija nema funkcionalno finansiranje sistema zaštite vazduha zbog toga što se novac koji država prikupi od zagađivača ne usmerava u sistem zaštite vazduha i subvencionisanja domaćinstava koja su energetski neefikasna”.

Za sada jedini korak u pravcu smanjenja aerozagađenja jeste taj što je oktobra prošle godine Ministarstvo za zaštitu životne sredine formiralo Radnu grupu za smanjenje aerozagadnjenja. Cilj Radne grupe je prema najavama Direktora Agencije za zaštitu životne sredine Filipa Radovića da se sistemski radi na aerozagađenju.

“Analiziraćemo šta su uzroci zagađenja i resurse kojima raspolažemo, a koristićemo iskustva zapadnih zemalja koje su napravile značajne pomake u smanjenju zagađenja vazduha“.

Istakao je da će Ministarstvo pomagati lokalnim samoupravama koje, kaže, treba da investiraju u gašenje pojedinačnih kotlarnica, odnosno, u njihovo povezivanje na gradske toplovode čime bi se značajno smanjilo zagađenje. Kada je reč o saobraćaju, nadležni upućuju da treba voditi računa kakve automobile vozimo, kakve polovne automobile uvozimo.

Paradoksalno je očekivati da na ulicama Beograda i Srbije bude zastupljeniji vozni park novijih godišta imajući u vidu loš životni standard građana ove zemlje. Takođe je upitno u kojoj meri iskustva drugih zemalja mogu biti primenjiva kod nas, budući da smo mi na samom startu hvatanja u koštac sa tim problemom. Potrebno je najpre razviti adekvatnu startegiju, probuditi svest građana…

Recimo Ljubljana, koja je 2016. ponela titulu Zelene prestonice Evrope, taj status je sticala punih deset godina. Kao prvi korak u tom pravcu bio je zatvaranje gradskog jezgra za saobraćaj. Građanima je stavljeno na raspolaganju 510 bicikala na 51 stanici, što Beograd nema.

Pritom treba imati u vidu da zelene površine zauzimaju tri četvrtine Ljubljane, dok od ukupno 322.200 hektara, na koliko se prostire Beograd, svega je 36.700 je pod šumama. Šumovitost po stanovniku 0,025 hektara, a normativ 0,33 odsto. Javne zelene površine zauzimaju svega 2,83 odsto površine Beograda.

Ljubljana ima razvijene sisteme za boljim upravljanjem vodama i otpadom, negovanjem biorazličitosti. Trećina grada Beograda nema kanalizaciju. Beogradske reke, ali i priobalja duž reka u Srbiji prave su divlje deponije, korita su puna raznog otpada, grana, neodvajanje smeća i razni drugi ljudskom rukom napravljeni problemi.

U Beogradu je tek od 2016. počela da saobraćaja prva linija gradskog prevoza sa pet najmodernijih električnih autobusa, od Belvila do Vukovog spomenika. Mnoga beogradska naselja nemaju adekvatno sređene površine za decu, parkovi van užeg jezgra grada prepuni su đubreta. Dakle svest građana o zagađenosti vazduha i celokupne životne sredine je na veoma niskom nivou. Stoga najava beogradskih čelnika da će ove godine podneti kandidaturu Beograda za zelenu prestonicu Evrope trenutno deluje nadrealno.

Dok se kod nas broj vozila na ulicama povećava, pariske vlasti planiraju da do 2030. prestonica Francuske bude grad bez automobila koji koriste benzin, a nešto ranije do 2024. u planu je ukidanje automobila na dizel gorivo.

Nemačka vlada, svesna problema aerozagađenja, krajem prošle godine najavila je povećanje kapaciteta programa za „čistiji vazduh“ na 1,5 milijardi evra sa dosadašnjih 1,0 milijarde evra.

Zbog zagađenosti vazduha čelnici Milana odlučili su da ovaj italijanski grad ozelene sa tri miliona novih drveća do 2030. Polaze od stava da će posađeno drveće na godišnjem nivou „upiti“ pet miliona tona ugljen-dioksida. Ova količina jednaka je četiri petine ukupnih emisija štetnog gasa Milana, prenosi Nacionalna geografija.

Tokom perioda od deset godina stabla bi iz atmosfere uklonila oko 3.000 tona sitnih štetnih PM10 čestica, a očekuje se i pad temperature u gradu za dva Celzijusova stepena. Arhitekta Stefano Boeri stvorio je 2014. godine u srcu Milana zelenu oazu. U okviru njegovog projekta „Vertikalna šuma“ nad gradom su se uzdigle dve stambene sa balkonima prepunim zelenila.

Isti arhitekta potpisao je i sličan projekat za Kinu i izgradnju dve kule u istočnom kineskom gradu Nanjing koje će na svojim fasadama nositi hiljade stabala drveća i visećih biljaka. Vertikalna šuma nići će u gusto naseljenom delu grada kojem je stopa zagađenja najveća.

Zagađenje vazduha na Tajlandu se toliko pogoršalo da su lokalne vlasti primorane da probaju neke nove i nekonvencionalne metode u borbi protiv otrovnih čestica u vazduhu.

Vlada u gradu Bangkogu nedavno je počela da ispaljuje zašećerenu vodu u nadi da će ona neutralisati otrovne čestice koje se nalaze u vazduhu. Mediji s Tajlanda ističu da je ovo očajnički pokušaj da se smanji nivo zagađenosti vazduha u Bangkoku. Lokalne vlasti su nedavno počele da eksperimentišu sa zašećerenom vodom umjesto s običnom.

Iza bizarne strategije za borbu protiv zagađenja stoji teorije da će ljepljivost vode uz pomoć šećera pomoći da čestice vode zarobe veće količine otrovnih supstanci u vazduhu u odnosu na običnu vodu, kojom se dosad prskao vazduh. Ipak, neki eksperti smatraju da ovaj nekonvencionalni pristup može da donese više štete nego koristi.

Godišnje umre 600.000 dece od aerozagađenja

Alarmantan je podatak da od posledica zagađenosti vazduha u svetu godišnje umre 600.000 dece, pokazuju podaci Svetske zdravstvene organizacije. Ista organizacija upućuje na činjenicu da 91 odsto stanovnika sveta udiše zagađen vazduh zbog čega godišnje umre sedam miliona ljudi.

„Zagađenje vazduha je poput duvana“, kaže generalni direktor SZO-a Tedros Adhanom Grebejesus. Računa se da čak oko 93 odsto dece mlađe 15 godina (1,8 milijardi dece u svetu) udiše zagađen vazduh koji može da im ugrozi zdravlje i razvoj, navodi se u izveštaju SZO. Zagađeni vazduh, dalje navode, utiče na neurološki i razvoj kognitivnih sposobnosti. Deca izložena zagađenom vazduhu mogu kasnije da imaju hronične bolesti, kao i kardiovaskularne probleme.