Kao jedna od retkih lokalnih samouprava koja je praktično opoziciona prema republičkoj vlasti, Šabac ne samo da je zaobiđen u razvojnim planovima već trpi i ozbiljnu štetu.
Eklatantno, a teško razumljivo, jeste da još nije vraćeno tri miliona evra koliko je iz gradskog budžeta pre nekoliko godina isplaćeno na ime otpremnina radnicima Zorke. U vreme štrajka radnika Holding kompanije “Zorka”, kada su tražili otpremnine, Šabac je bio jedini grad koji je iskazao solidarnost i odgovornost prema radnicima. Njih 4.000 iz nekadašnjeg hemijskog giganta dobili su otpremnine ali do danas Agencija za privatizaciju, čija je to nadležnost, a deo je republičke vlasti, nije vratila ovaj dug. Slično je i sa izgradnjom bazena za koji je postojao ugovor da polovinu sredstava obezbedi Republika kao podsticaj građevinarstvu. Bazen je izgrađen na ime emitovanja municipalnih obveznica i koštao je 300 miliona dinara, ali Republika to ignoriše. Jedino gde ima nekog pomaka je dug za radove tokom odbrane od poplava. Tadašnji šef Štaba za vanredne situacije Boban Birmančević, narodni poslanik iz redova SNS, pečatom je priznao troškove od 65 miliona dinara za odbranu od poplava. Doduše taj pečat je volšebno izrađen, jer postoji jasna zakonska procedura oko toga a ona nije ispoštovana, ali je Grad Šabac da bi spasao firme koje su imale troškove isplatio 65 miliona dinara. Republička vlada je obećala da će taj novac refundirati, ali je do sada priznala račune za 55 miliona dinara, a za ostalih 13 miliona ne zna se šta će biti jer nema validnog pokrića.
Ova dugovanja čine oko jedne šestine ukupnog godišnjeg budžeta Šapca, ali umnogome otežavaju i usporavaju aktivnosti Grada, posebno kada je u pitanju izgradnja infrastrukture. Međutim, posebno pada u oči netrpeljivost republičkih vlasti prema lokalnoj, mada, kao u svakoj normalnoj državi, to ne bi predstavljao problem. Od izbora 2012. godine na prste se mogu izbrojati posete republičkih ministara Šapcu. Ali, pravi pokazatelj je da čelni ministri ne dolaze u ovaj grad zvanično. Pa se desilo da je tadašnja ministarka za građevinartsvo i ekologiju Zorana Mihajlović nije došla u Šabac kada je u zvaničnoj poseti bio Vensan Dežer, na Dan zaštite životne sredine, jer je Evropska unija u ekološke projekte u Šapcu uložila više od 20 miliona evra. Ali zato je ministarka Mihajlović dolazila u Šabac isključivo u stranačkoj funkciji. Takođe, u Šabac je dolazio ministar spoljnih poslova Austrije Sebastijan Kurc, ali nije bio u društvu nadležnog srpskog ministra. Tako će verovatno doći novi lokalni izbori a da Šabac bude zaobiđen od visokih predstavnika republičke vlasti. No, nije to prvi put, jer je još krajem osamdesetih godina zbog Osme sednice CK SKS čitava opštinska vlast kao i rukovodstva društveno-političkih organizacija podnelo ostavke a Milošević od tada nikada nije zvanično posetio Šabac.
S druge strane, gradska uprava Šapca ima visoke ocene od revizorske kuće TIF za sprovođenje visokih evropskih standarda, a svojevrsno priznanje je i emitovanje municipalnih obveznica koje su morale da prođu rigoroznu proveru evropskih i srpskih institucija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
