godišnjica od smrti Mileve Marić-Ajnštajn gde je na inicijativu novinara podignuta spomen-bista ovoj značajnoj naučnoj ličnosti. S druge strane u Šapcu gde je Mileva Marić učila gimnaziju nema ni traga da je ona ovde boravila.
– Mileva Marić jedna je og najučenijih žena svoga doba u Evropi i umnogome je doprinela da njen muž Albert Ajnštajn dođe do teorije relativnosti.
godišnjica od smrti Mileve Marić-Ajnštajn gde je na inicijativu novinara podignuta spomen-bista ovoj značajnoj naučnoj ličnosti. S druge strane u Šapcu gde je Mileva Marić učila gimnaziju nema ni traga da je ona ovde boravila.
– Mileva Marić jedna je og najučenijih žena svoga doba u Evropi i umnogome je doprinela da njen muž Albert Ajnštajn dođe do teorije relativnosti. Grad Šabac bi u spomen na ovu značajnu ličnost barem mogao dati ime jednoj ulici, a možda bi trebalo dodeliti najuspešnijem mladom matematičaru stipendiju koja bi nosila njeno ime. To je samo deo duga prema Milevi Marić, što bi dostojno podsticalo mlade i talentovane učenike, a bilo bi sačuvano njeno ime od zaborava – predlaže Mirajan Čvorić, novinar TV Šabac koja je prošle godine osvojila prestižnu nagradu „Zlatni prosjak“ u Košicama za film o Milevi Marić-Ajnštajn.
I nije to jedini primer nemara prema velikanima koji su živeli i radili u Šapcu. Zaboravilo se, na primer, da je Isidora Sekulić, prva žena član Srpske akademije nauka, za svoje prvo profesorsko angažovanje izabrala baš Šabac. Tako nema ni spomena Stanislavu Vinaveru, velikom imenu u srpskoj književnosti, Živojinu Pavloviću, književniku i režiseru… Da to nije slučajno, potvrđuje i najpre naružena pa onda i ukradena bista Stojana Novakovića, filologa i političara.
S druge strane, tek nedavno pokrenuta je inicijativa da se izgradi spomenik Jevremu Obrenoviću kao prvo monumentalno zdanje u gradu. On je najviše zaslužan što je Šabac dobio evropske vrednosti u tadašnjoj Srbiji, od prve bolnice, kreveta, staklenog prozora, klavira do savremenog urbanističkog rešenja. U novijoj istoriji, 1990. godine, podignut je spomenik Lazi Lazareviću, književniku i lekaru, u prirodnoj veličini, ali je taj spomenik skrajnut na skveru kod Velikog parka. Sada se razmišlja da se spomenik izmesti u pešačku zonu, ispred kuće gde se rodio i živeo. Istina, posle 2000. izmenjen je naziv gotovo stotinak ulica. Nekima su vraćeni raniji nazivi, a nekima su zamenjena imena, pre svega ličnosti iz komunističkog perioda. Tako su svi borci Mačvanskog partizanskog odreda imali po svoju ulicu, bez nekih čvršćih kriterijuma. Međutim, desilo se da neke ulice ponesu naziv po velikim svetskim ličnostima kao što su Šekspir ili Leonardoi da Vinči, što ipak ima malo dodirnih tačaka sa Šapcem.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
