Dugo putovanje ukrug

Od samog početka nam je bilo jasno o čemu ona ne treba da bude, šta je to što treba prepustiti drugima. Stoga se nismo bavili odgovorima na pitanja kako je i zašto nastala država južnih Slovena, da li su postojale i alternative tom ujedinjenju, u kojoj meri je taj politički poduhvat bio uspešan, nezavisno od njegovog neslavnog kraja, i da li je takav kraj bio neizbežan.

Okrenuli smo se, kako i priliči Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu, pravnoj istoriji: istraživanju procesa stvaranja (nove) države i (njenog) prava. Istraživanju koje se zasniva na proučavanju arhivske građe i preispitivanju nalaza dosadašnjih istoriografskih doprinosa, naročito pravne istoriografije. Pravnici su postavili dve osnovne hipoteze. Prvu, da je pravni poredak koji je stvaran posle ujedinjenja bio u skladu sa standardima vremena, usaglašen sa savremenim evropskim zakonodavstvima tog vremena, da za njima nije zaostajao. Druga, da je unifikacija prava, „pravno ujedinjenje“ bilo uspešnije od političkog, tj. da je na pravnom planu nova država bila uspešnija nego na političkom.

Obe ove hipoteze testirane su iz različitih uglova – iz aspekata različitih oblasti prava, a rezultati tog testiranja saopšteni su na konferenciji „Sto godina ujedinjenja – formiranje države i prava“ održane 26. i 27. novembra na Pravnom fakultetu Univerziteta u Beogradu i njenih pet panela.

Na prvom panelu su izloženi referati kojima je uspostavljen okvir unutra koga su učesnici konferencije testirali navedene hipoteze. LJubodrag Dimić, koji je izložio referat pripremljen zajedno sa Mirom Radojević, razjasnio nam je istorijski kontekst ujedinjenja, procese koji su doveli do njega i ukazao na svojevrsnu haotičnost tog vremena, u kome su političke odluke diktirale dnevne promene na frontovima, a one su išle u korist pobedničke Srpske vojske i svih onih koji su je smatrali zaštitničkom. Bojan Milisavljević je detaljno razjasnio međunarodnopravni aspekt ujedinjenja i to dva njegova elementa: međunarodne odnose, u kojima se beleže tektonske promene – ne samo zbog nestanka četiri carstva – i Parisku mirovnu konferenciju, čijim je rezultatima pravno okončan Veliki rat. Miloš Zdravković je iz pravnoteorijskog ugla razmatrao proces formiranja države bez konsenzusa onih koji žive u toj državi, pa je ukazao na to da je takav nedostatak konsenzusa doveo do svojevrsne „pravne patologije“.

Započinjući, svojim izlaganjem o ustavnom identitetu nove države, drugi panel, Tanasije Marinković se nadovezao na nalaz o nedostatku konsenzusa u ustavotvornom procesu. Dok su politički proglasi pre ujedinjenja, poput Krfske deklaracije, težili ka konsenzusu, otelotvorenom u kvalifikovanoj većini potrebnoj za donošene ustava, Vidovdanski ustav je usvojen (malom) apsolutnom većinom. Manjkavost ustavotvornog procesa, nezavisno od toga u kojoj meri je on bio usaglašen sa evropskim ustavnopravnim dostignućima tog vremena, dovela je do hroničnog nezadovoljstva preglasanih. Unifikacija ustavnog prava, zbog načina na koji je učinjena, doprinela je političkom nezadovoljstvu, koje je obeležilo celi međuratni period. Goran Ilić je detaljno razmotrio uspostavljanje jedinstvene sudske vlasti u novoj državi, pa se iz razlika u samim nazivima sudova sagledava i razlika u tradiciji, što je svakako otežavalo ovaj uspešno izveden zadatak. Pored toga ukazao je i na osnove karakteristike novog krivičnog procesnog prava, koje je bilo u skladu sa savremenim rešenjima u ovoj materiji. Marko Davinić se bavio organizacijom i delovanjem upravnih sudova nove države, dakle sudova na kojima svako može da potraži zaštitu upravo od te države, i jasno je pokazao da je upravnopravni sistem koji je uspostavljen u novoj državi po svim svojim parametrima bio jedan od najmodernijih u Evropi. A na njegov komentar da nas, blizu stogodišnjice donošenja tadašnjeg zakona (1922. godine) očekuje reforma našeg današnjeg upravnog sudstva i uvođenje nekih od elemenata koji su tada postojali, čuo se uzdah u konferencijskoj sali. Uzdah vezan za našu sadašnjost, a povodom naše prošlosti.

Treći okrugli sto se bavio trojstvom koji je, bar pre sto godina, činilo osnovu tadašnjih država: vojska, crkva i prosveta. Mile Bjelajac je u svom referatu na temu formiranja jedinstvenih oružanih snaga osvetlio, ne samo sled događaja koji su doveli do tog formiranja, neko i neke značajne dileme vezane za, današnjim rečnikom rečeno, civilnu kontrolu vojske. I pokazalo da su te dileme i sukob civilnog i vojnog vrha povodom nje uobičajeni za Evropu tog vremena. Dalibor Đukić i Dušan Rakitić izložili su osnovne nalaze svog referata, pružajući informaciju da je u Arhivu Jugoslavije pronađen primerak Pravilnika o postupku pred šerijatskim sudovima (423 člana) donetog u međuratnom periodu (za koji se mislilo da je izgubljen), kao i prepiska u kojoj najbolji poznavaoci šerijatskog prava tog vremena u Francuskoj visoko ocenjuju njegov sadržaj. LJubodrag Dimić je u svom drugom referatu prvog dana konferencije još jednom pokazao zbog čega spada u najcenjenije domaće istoričare. Jasno je uočio razloge zbog kojih se toliko kasnilo u donošenju školskih zakona i zbog čega je jedinstveni nastavni program za osnovne škole donesen tek krajem tridesetih godina prošlog veka. U osnovi, reč je bila o sukobu između klerikalista i sekularista, između odlučnog katoličkog zapada i poprilično indiferentnog pravoslavnog istoka. Reč je bila o tome da je uspostavljanje nove, kulturno heterogene države, stvorilo nepomirljive političke razlike, a one su se ogledale i u prosvetnoj politici i zakonodavstvu. Politička ograničenja usporila su, praktično onemogućila pravnu unifikaciju na ovom planu.

Drugi dan konferencije započeo je panelom posvećenom unifikaciji građanskog prava. Vladimir Pavić je jasno pokazao da je i u okviru Dvojne monarhije, u onim njenim pokrajinama koje su pripale novoj državi, postojala kolizija normi građanskog prava, zasnovana na dubokim kulturnim razlikama, koje su se ujedinjenjem samo uvećale. No, pokazalo se da to nije bio razlog disfunkcionalnosti nove države. Zoran Mirković je analizirao proces domaće unifikacije građanskog prava i to poređenjem postupaka i rezultata sa dve države koje su na razvalinama različitih carstva nastale posle Velikog rata: Poljske i Čehoslovačke. Pokazalo se da je u svim ovim zemljama složenost ovog posla bila prepreka unifikaciji, a ne bilo kakav politički razlog, ukoliko je postojao. Nasuprot tome, naglasio je Vuk Radović, trgovačko pravo, za koje je kulturno nasleđe irelevantno, brzo je napredovalo. Nina Kršljanin je pažnju posvetila „suživotu“ dva nasleđena sistema registracije nepokretnosti: zemljišnoknjiškom i tapijskom, problemima koji su nastali iz tog suživota i načinima na koji su se ti problemi rešavali.

Poslednja dva referata bila su posvećena pravnoekonomskim temama. Dejan Popović je u svom referatu o unifikaciji poreskog sistema ukazao na svu složenost nasleđenog stanja, kao i na jasan prioritet unifikacije sistema posrednih poraza, kako bi se unutar nove države stvorilo jedinstveno tržište. Boris Begović je u svom izlaganju o uspostavljanju monetarne unije pokazao da je uspostavljanje dinara kao jedinstvene valute imalo iste efekte. Iz oba referata proizlazi da je u onim slučajevima u kojima je postojala ekonomska nužda unifikacije, ona ostvarena relativno brzo, uz primenu savremenih pravnih rešenja.

Nije bilo pauza za kafu – nije bilo potrebe za njima. Budnost su obezbeđivali zanimljivi radovi i njihovi provokativni nalazi. Rasprava, neizostavni deo svakog panela, bila je živa – suprotstavljali su se stavovi i ocene. Pokazalo se da su uvek probijeni planirani termini, ne zbog toga što se panelisti nisu pridržavali ograničenja od 30 minuta, nego zbog toga što se rasprava nastavljala znato posle predviđanog vremena.

Na kraju konferencije uvideli smo da pred nama još uvek stoje mnogi nezavršeni poslovi koji su davno započeti, pa iz razlih razloga prekidani. Vraćamo se tamo gde smo bili pre sto godina. Isto kao što je Srbija posle sto godina načinila pun krug: od pobedničke kraljevine koja se dobrovoljno odrekla svoje državnosti i utopila u novu državu, do poražene i ponižene republike. Zato sam i naslov ovog teksta pozajmio od Jovana Popovića i njegovo upečatljivog romana.