Dugo ubijanje Sarajeva

Pre petnaest godina počeo je, blokadom Sarajeva koja će potrajati gotovo četiri godine, rat u Bosni i Hercegovini; u Sarajevu je poginulo jedanaest hiljada ljudi, od toga 1601 dete. Sarajevska je opsada sa 1.425 dana najduža u istoriji modernog ratovanja. U toku opsade prosečno je 329 granata dnevno padalo na Sarajevo. Rekord od 3.777 ispaljenih granata zabeležen je 22. jula 1993. godine. Izuzev ljudskih žrtava, najveću štetu, su pretrpeli civilni, kulturni i vjerski objekti.
Oko 120 minobacača i 250 tenkova je uoči opsade bilo postavljeno na brdima oko Sarajeva; njih je od JNA „nasledila“ Vojska Republike Srpske pod komandom Ratka Mladića. Demonstracije za mir održane su 5. aprila 1992. godine i tada su pripadnici Srpske demokratske stranke iz hotela Holidej in ubili Suadu Dilberović i Olgu Sučić, učesnice demontracija. Komandant snaga bosanskih Srba Ratko Mladić izdao je naredbu da se gađaju svi civilni ciljevi u Sarajevu. Granatirani su bili gradska bolnica, džamije, crkve, groblja i mnogi drugi ciljevi.Sredinom 1993. godine u aerodromskom naselju Butmir izgrađen je Sarajevski ratni tunel kojim su se ranjeni ljudi evakuisali i kojim su dopremani hrana i lekovi. Snage bosanskih Srba podržavao je zvanični Beograd, pružao im logističku podršku i mobilisao pripadnike državnih formacija da odlaze i bore se na njihovoj strani.
Žene u crnom pozvale su jučerašnjim saopštenjem nadležne u Srbiji da bez odlaganja izruče haške optuženike. Podsećajući na žrtve, Žene u crnom pozvale su i građane Srbije da se suoče sa zločinima počinjenim u njihovo ime. U saopštenju se ocenjuje da aktuelna vlast nastavlja da štiti vrhovne vojne i političke lidere zločina počinjenog u Bosni Ratka Mladića i Radovana Karadžić.
– Za zločin nad opsednutim gradom i njegovim građanima, jedan ratni vođa osuđen je u Haškom tribunalu na doživotnu robiju, a jednom se još sudi. Uprkos dokazima o zločinu i presudama Tribunala, u Srbiji se ubice nedužnih i dalje slave kao heroji – dodaje se u saopštenju.
I Inicijativa mladih za ljudska prava podseća na početak rata u Sarajevu.
– Jugoslovenska narodna armija je planski, po direktivama iz Beograda, već u zimu 1991. razmeštala oružje oko Sarajeva. Sarajevo je samo u jednom danu – 22. jula 1993. gađano sa 3.777 granata. Egzekutori nedužnih građana Bosne i Hercegovine se slave kao heroji u Srbiji, a zločini negiraju i minimiziraju. Osnovano se sumnja da vlasti u Srbiji kriju petoricu od šestorice optuženih koji beže od Haškog tribunala. Od te petorice, četvorica su optužena za ratne zločine u Bosni. Osim Mladića, to su Radovan Karadžić, Stojan Župljanin i Zdravko Tolimir – navodi se u saopštenju.