Dugotrajne tegobe nakon kovida ima između 40 i 50 odsto pacijenata

To znači da kovid 19 ne pogađa samo sistem za disanje već i druge organe – srce, mozak, bubrege, nerve…

Dok se širi organizmom sars-cov-2 ostavlja svoje tragove koji se mogu povući relativno lako i brzo, ali u nemalom broju slučajeva može stvoriti trajna oštećenja i to ne samo tokom bolesti već i kasnije, zbog čega sve veća pažnja stručne javnosti počinje da bude usmerena na postkovid period.

Upravo o jednoj grupi posledica kovida 19, pulmoloških i kardioloških, za Danas govore profesorka pulmolog Dragana Jovanović i akademik Petar Seferović, potpredsednik Evropskog udruženja kardiologa.

VIRUS KAO NIJEDAN DRUGI

Profesorka Dragana Jovanović objašnjava da kovid 19 kod najvećeg procenta obolelih (njih 80 odsto) prati bolest bez simptoma ili samo blaga klinička slika, te da se teška javlja kod oko 15 odsto. I dok je procenat smrtnosti među svim obolelim 2,3 odsto, ali među pacijentima sa teškom kliničkom slikom svaki peti gubi bitku sa kovidom.

– Pogoršanje sa razvojem teških kliničkih oblika i komplikacijama najčešće se dešava u drugoj nedelji bolesti. Kada govorimo o ozbiljnim manifestacijama bolesti, pre svega mislimo na kovid 19 pneumoniju, koju ponekad može iskomplikovati bakterijska superinfekcija, a zatim i poremećaje koagulacije, hiperkoagulabilno stanje, koje dovodi do nastanka trombova u raznim organima,  kaže profesorka Jovanović.

Sagovornica Danasa navodi da kovid pneumonija može biti praćena pomenama na plućima koje idu od „diskretnih do masivnih“, i da se u zavisnosti od njihove prirode, one „mogu povući nakon nekoliko nedelja ili meseci, ali mogu i zaostati kao hronične plućne promene, ponekad u vidu izražene fibroze pluća kao komplikacije“.

– Teške masivne, češće bilateralne pneumonije sa hipoksemijom i lošim opštim stanjem vide se kod 14 -15 odsto obolelih. One se dalje mogu razviti do životno ugrožavajućeg stanja, praćenog teškom respiratornom insuficijencijom i sistemskim manifestacijama u sklopu sepse, septičkog šoka i multiorganske disfunkcije što zahteva mehaničku ventilaciju, koja je potrebna za pet do šest odsto obolelih, kaže profesorka Jovanović. Ona dodaje da zbog poremećaja u zgrušavanju krvi tokom kovid 19 infekcije dolazi i do pojave mikrotromba u plućima.

– Komplikacije kovid 19 infekcije uključuju posebno i trombozu vena i arterija sa razvojem plućnih embolija (zapušenje krvnih sudova pluća trombom) koje mogu da ugroze život obolelog, kao što se dešava i sa zapušenjem krvnih sudova mozga. To nije slučaj u drugim virusnim infekcijama, i izrazito otežava klinički tok kovid pneumonije, dodaje Jovanović.

Na drugoj strani, akademik Petar M. Seferović kaže da za razliku od onoga što se na početku mislilo da je „kovid respiratorna infekcija sada znamo da je kovid pre svega sistemsko zapaljensko i kardiovaskularno oboljenje“.

– Kovid može da utiče na kardiovaskularni sistem na više načina. Prvi je sa povećavanjem zgrušavanja krvi u organizmu, čime može da dovede do infarkta vitalnih organa kao što su pluća, srce i bubrezi. Kada organ doživi infarkt, njegova funkcija se smanjuje, a moguć je i smrtni ishod. Takođe, kovid direktno izaziva zapaljenja određenih organa pre svega srčanog mišića – miokarditis,  navodi akademik Seferović.

Sagovornik Danasa objašnjava da je miokarditis relativno čest među kovid bolesnicima i da se na osnovu podataka iz Evrope zna da se pojavljuje čak kod 30 do 40 odsto pacijenata.

– Neki bolesnici uopšte nemaju simptome. Neki ih imaju, poput malaksalosti, glavobolje, aritmije, koji se kasnije mogu smiriti tako da sam zapaljenjski proces nije klinički značajan. Međutim, kod 15 odsto bolesnika miokarditis je klinički značajan, pošto utiče na loše stanje bolesnika, kaže sagovornik Danasa. Kao treći način uticaja kovida na kardiovaskularni sistem, akademik Seferović navodi to što se tokom infekcije korona virusom oslobađaju supstance koje se zovu citokini, koji šire krvne sudove i oštećuju njihovu unutrašnju stranu.

– Izazivajući promene na krvim sudovima oni mogu da dovedu do pada krvnog pritiska, a to zajedno sa gubitkom tečnosti, usled visoke temperature, povraćanja, dijareje, može da ima vrlo negativne posledice.

TEGOBE PRISUTNE MESECIMA

Sagovornici Danasa navode i da posebnu grupu pacijenta čine osobe koje nakon preležanog kovida imaju niz simptoma, koji ne samo da remete svakodnevni rad već mogu biti i opasni po život. Profesorka Jovanović naglašava da dugotrajne tegobe nakon preležanog kovida 19 ima između 40 i 50 odsto pacijenta, s tim da je kod obolelih koji su bili hospitalizovani taj procenat značajno veći i ide i do 90 odsto.

– Među najčešće dugotrajne tegobe preležanog kovida 19 ubrajaju su: otežano disanje – dispneja (prosečno se javlja kod između 40 i 50 odsto oporavljenih), kašalj (od 15 do 20 odsto), slabost, odnosno malaksalost (preko 50 odsto), bolovi u mišićima i zglobovima i gubitak kondicije. Pored ovih, relativno česte dugotrajne tegobe preležanog kovid koje se odnose upravo na naše disajne organe su bolovi u grudima – osećaj pečenja i pritiska, kaže profesorka Jovanović, objašnjavajući da kada se govori o dugotrajnom kovidu misli se na simptome koji se pojavljuju nakon akutne faze kovida 19, i to šest do 12 nedelja ili duže od početka infekcije.

Istovremeno, akademik Seferović kaže da se su se do sada izdvojile dve grupe bolesnika kojima je potreban nadzor kardiologa.

– Prvu, izuzetno veliku grupu, čine oni koji nedeljama pa i mesecima nakon bolesti mogu da imaju malaksalost, gušenje, i nesposobnost da završe poslove koje su ranije mogli da urade. Ti bolesnici, međutim, nemaju oštećenje srčanog mišića ili drugih organa što bi moglo da dovede do daljeg pogoršanja njihovog stanja, i zapravo prolaze kroz oporavak koji se viđa i nakon pneumonija izazvanih drugim infekcijama, navodi akademik Seferović.

On međutim objašnjava i da postoji druga grupa bolesnika, koju čini oko 15 odsto onih koji su preležali kovid, a koji nakon bolesti imaju jasno definisane promene na srcu.

– Te promene znače da je infekcija ostavila trag na srčanom mišiću u smislu zamene fibroznim tkivom, pa to više nije mišić koji može da funkcioniše kao ranije. Ovakve promene mogu se jasno videti na magnetnoj rezonanci, a u veoma izraženim slučajevima i na ultrazvuku, navodi sagovornik Danasa.

LEKARSKI NADZOR NEOPHODAN

Akademik Seferović ističe da pacijent nakon preležanog kovida mora da se pregleda i da je pregled ultrazvukom dovoljan da bi se utvrdilo kojoj grupi pacijenta neko pripada.

– Ako je ultrazvuk normalan, onda se pacijentima savetuje da se pre svega i na prvom mestu čuvaju od naredne infekcije, jer posle prve infekcije korona virusom ljudski organizam je osetljiv i nije u stanju da se brani kao ranije pre kovida. Takođe je veoma važno da pacijent polako povećava svoju fizičku aktivnost, da razume da ne može odmah da se vrati radnoj sposobnosti od ranije. Taj proces neće biti baš brz ili lak kao što je to slučaj sa nekim drugim bolestima. Ako je srčani mišić oštećen, onda se daju lekovi za srčanu slabost koji utiču da se srčani mišić oporavlja polako koliko može, zaključuje akademik Seferović.

Profesorka Jovanović pak ističe da je lekarsko praćenje postaje posebno važno i zbog onih pacijenata „koji nemaju simptome ali imaju objektivno utvrđena funkcijska oštećenja pre svega pluća, ali i drugih organa u mesecima nakon preležanog kovida“.

– Stoga su pri praćenju stanja posle kovida neophodni povremeni testovi disajne funkcije, određivanje zasićenja krvi kiseonikom pomoću pulsnog oksimetra, testiranje promene zasićenja krvi kiseonikom pri naporu. Takođe, ovakvim nadzorom prepoznala bi se potreba za fizikalnim merama rehabilitacije kao načinom smanjenja trajnih posledica pre svega po disajne organe. Na kraju ovo je i način da se utvrde novonastale komplikacije koje mogu ponekad biti i opasne po život, zaključuje Jovanović.

Bolest krvnih sudova?

Naučnici sa Univerziteta San Dijego tvrde da je kovid 19 bolest krvnih sudova, a ne respiratorna bolest, preneo je Euronews. Kako se navodi, na ovaj način moglo bi se objasniti zašto se kod jednog broja pacijenta, koji nemaju znake respiratorne bolesti, pojavljuju krvni ugrušci i simptomi poput „hladnih stopala“. Studija je objavljena u časopisu „Circulation Research“. D. D.

Kovid bez temperature

Dragana Jovanović objašnjava da simptomatski oblik korona virus infekcije prati povišena temperature (koju ima oko 85-90 odsto obolelih sa prosečnom vrednošću oko 38) zatim kašalj i kratak dah ili otežano disanje (dispneja). „Treba naglasiti da odsustvo febrilnosti ne znači obavezno i odsustvo bolesti, čak i kod hospitalizovanih bolesnika. Drugi najčešći simptom je suvi kašalj, sa ili bez dispneje. Pored febrilnosti, slabosti i malaksalosti, često se javljaju i druge nespecifične tegobe kao što su mialgije, artralgije i glavobolja, sa učestalošću  od 15 do 40 odsto“, kaže profesorka Jovanović. Ona dodaje da su simptomi gornjeg respiratornog trakta, kao što su zapušenost nosa, rinoreja, kijanje, osećaj grebanja u guši, promuklost, relativno retko zastupljeni, iako se radi o koronavirusnoj infekciji.

Onlajn sa kardiolozima iz Evrope

Akademik Petar M. Seferović objašnjava i da od početka pandemije svake nedelje ima redovne onlajn sastanke sa kardiolozima iz Evrope koji su posebno značajni. „Na ovaj način mi smo u prethodnom periodu dobijali jasan uvid šta kovid znači, kako se širi, i koji su njegovi osnovni mehanizmi delovanja“, kaže sagovornik Danasa.