Duh Dimitrija Ljotića na proslavi pada fašizma

Deo javnosti je veoma burno reagovao na to što su u jednom delu programa čitani stihovi pesama „Mrtvi niste“ i „Mi znamo borbu što nas čeka“, koje su tokom rata bile prepoznatljive kao koračnice koje je koristio dobrovoljački korpus Dimitrija Ljotića.

Međutim, istoričar Dejan Ristić, jedan od članova stručne komisije koja je bila zadužena za izbor dela koja će biti izvođena na Akademiji, kaže da su se u toj grupi vodili potpuno drugačijim načelom, a to je da dela Momčila Nastasijevića, njihova autentična poruka i originalne ideje budu sačuvane od različitih zloupotreba koje su nastupile nakon njegove smrti, kao što je bila i ova ljotićevska.

– To su pesme Momčila Nastasijevića. Poznato je da je on umro 1938. i da apsolutno nikakvih dodirnih tačaka nema sa ljotićevskom ideologijom. Ovde je pitanje kako zaštititi delo nekog autora od zloupotrebe do koje dolazi nakon njegove smrti. Nesumnjivo je da su ljotićevci koristili parafraziranu verziju te pesme, ali su koristili i parafrazirane pesme Đure Jakšića, Jovana Jovanovića Zmaja, Šantića, Rakića, Dučića. I dela nekih od njih su u Drugom svetskom ratu bila zloupotrebljavana na različite načine, i od levih i od desnih. Postavlja se pitanje da li ćemo mi ići tragom tih koji su zloupotrebljavali i staviti trajni beleg na ta dela ili ćemo ih vratiti izvornom obliku. Nastasijević piše apoteozu junaštvu, a pesma je posvećena junacima balkanskih i Prvog svetskog rata, nije ni mogao da piše od Drugom svetskom ratu jer ga nije doživeo, navodi Ristić.

On dodaje da je ljotićevska ideologija nesumnjivo i pravno i istorijski osuđena, te da „nikom zdravog razuma ne bi palo na pamet“ da ih glorifikuje ili rehabilituje.

– Ljotićev pokret je izdajnički, to su ratni zločinci, i oko toga nema dileme. Međutim, mi treba da im oduzmemo ta dela koja su zloupotrebili i prisvojili i time ih ogolimo kao najobičnije sluge okupatora, zločince, oni su nikakvi rodoljubi koji su se krili iza dela velikih pisaca i pesnika. Primer je Adolf Hitler koji je masovno zloupotrebljavao Vagnera u svojoj ideologiji. Da li to znači da mi danas u čitavom svetu treba da zabranimo izvođenje Vagnerovih dela jer je u jednom periodu mračnjaštva zloupotrebljavana od strane jednog monstruma? Mislim da je važna odgovornost na koji način svesno ili nesvesno učitavamo nešto u jedno umetničko delo, navodi Ristić i dodaje da „razume one koji su dobronamerni ali nisu dovoljno upućeni“, ali ne razume „one koji su možda i dobro upućeni, a ovde vide jedno plodno tlo za manipulaciju i uznemiravanje javnog mnjenja Srbije“.

Poruku koju je tročlana tajna komisija, čija su dva člana istoričari a treći jedna dramska umetnica, ovakvim potezom htela da poruči, mnogi nisu tako razumeli.

Sociolog religije Dario Hajrić jasno kaže da dve pesme recitovane na Akademiji jesu ljotićevske, te to što izvorno nisu pisane za Ljotića ne menja stvar.

– Nakon što je Dan pobede temeljno očišćen od svakog pomena Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavije kao jedinog antifašističkog pokreta koji je na ovim prostorima ratovao s fašistima, revizionistima nije ostalo previše materijala. Pošto je puštanje četničkih pesama valjda previše neugodno zbog njihove prepoznatljivosti, prešlo se na švercovanje pesama kojima se služio Zbor Dimitrija Ljotića. Najpre, pošto vidim da se već krenulo u relativizaciju, da raščistimo: deo recitacija koje su izvedene sinoć na svečanoj akademiji jesu ljotićevske. To što neke od njih nisu izvorno pisane za Ljotića ne menja stvar: nacisti su prisvojili kukasti krst i njegovo prikazivanje u savremenom kontekstu ne budi asocijacije na budizam i hinduizam nego na konc-logore i masovne grobnice. Dovoljna su vam tri klika na Guglu da vidite ko danas koristi „Mrtvi niste“ i u koje namene, kaže Hajrić.

On dodaje da je program Akademije bio „prepakivanje antifašističke borbe u dnevnopolitičke svrhe“.

– Te svrhe postaju jasnije kada nakon ljotićevskih stihova čujete govor predsednika Srbije. Svrha ovog recikliranja Zbora i njegovog podmetanja Danu pobede poput kukavičjeg jajeta služi tome da se antifašistička borba, koja je kod nas imala internacionalistički i klasni karakter, pretvori u nacionalističku: da ama baš sve što se može povezati sa savremenim nacionalizmom u Srbiji proglasi retroaktivno za antifašizam, a da se sam fašizam svede na protivnike četnika i de fakto fašista iz Zbora. Otuda se o Vermahtu pričalo vrlo malo, ali se našlo vremena da se partizanima podmetne kako su oklevali s oslobađanjem Jasenovca – iako su ga upravo oni oslobodili, i iako su mnogi komunisti ilegalci skončali u njemu – a bauk fašizma je sveden na ustaše, dodaje Hajrić.

On navodi da tako „Ljotić skaredno postaje „naš“ a partizanke i partizani koji su doslovno oslobodili svaki pedalj ove zemlje dobijaju packu i bivaju poslati u ćošak svečane akademije dok s pozornice odjekuje zboraška poezija“.

– Viktor Ivančić je takve pojave adekvatno nazvao proizvodnjom antifašističkog ambijenta za konzumaciju fašizma. Jer, takva predstava može da traje samo dok je nominalno antifašistička, dok se simbolika kolaboracionista provlači suptilno a njihovi savremeni sledbenici se pažljivo briju ispod nosa, zaključuje Hajrić.

Obradović: Nisam pratio svečanost

Lider Dveri Boško Obradović, koga često karakterišu kao sledbenika ljotićevske ideologije, kaže da nije pratio svečanost.

– Ono što sigurno znam jeste da su povodom Dana pobede nad fašizmom svakako bile primerene ravnogorske pesme poput „Spremte se, spremte četnici“, jer je đeneral Mihailović prvi ustanik u okupiranoj Evropi pod nacizmom koji je tačno pre 80 godina izašao na Ravnu Goru. Ne možete obeležavati pobedu nad fašizmom a ne pomenuti najveći antifašistički pokret otpora u tadašnjoj Evropi, a to je nesumnjivo Ravnogorski, jer su komunisti sve do napada Nemačke na Sovjetski Savez bili saveznici sa nacistima, kaže Obradović.

Koljanin: Ljotićevci učestvovali u pokolju u Kragujevcu

Istoričar Milan Koljanin kaže da program nije gledao ali da je neshvatljivo ukoliko su zaista recitovane pesme istorijski vezane za LJotićev pokret, jer je to potpuno nespojivo. „Suludo je da prvo slušamo Krvavu bajku o streljanju u Kragujevcu a onda nešto što ima veze sa ljotićevcima, koji su imali svoje mesto u tom pokolju. Neverovatno je i skandalozno, navodi Koljanin.