Duh Osme sednice još je oko vrhova vlasti (VIDEO) 1Foto: Miloš Miljković

Osma sednica predstavlja prekretnicu na kojoj je napušten program Saveza komunista a počelo delovanje po Memorandumu SANU iz 1986. godine, čime je srpski nacionalizam legitimizovan – poručio je Azem Vlasi, nekadašnji predsednik Saveza komunista Kosova na večerašnjoj tribini „Osma sednica“ – trideset godina posle, koju su organizovali CZKD i NUNS.

Komentarišući Osmu sednicu u kontekstu uvoda u pokretanje „događanja naroda“, Vlasi je ocenio da nema ni govora o nekakvom spontanom „događanju naroda“, već je reč o do tada nezabeleženoj manipulaciji njime. Prema njegovim tvrdnjama, tenzije na Kosovu nisu bile onakve kakvim su ih mediji predstavljali, a „problem Kosova“ stavljen je u funkciju „proizvodnje vođe“ pod dirigentskom palicom Slobodana Miloševića, koji se tim veštim manevrom docnije i samoproizveo u vožda.

– On je Kosovo izabrao kao povod jer je znao koliki emotivni naboj ono kod Srba izaziva zbog kosovskog mita i srednjovekovnih manastira koji se na njemu nalaze. Smatram da bi se Jugoslavija usled velikih geopolitičkih promena u svetu razgradila i da nije bilo Osme sednice, ali mislim da se to ne bi dogodilu u krvi i uz toliko žrtava. Na žalost, „duh Osme sednice“ još je tu negde u  vrhu naših vlasti – istakao je Vlasi i dodao da mu je drago što je večeras u Beogradu imao priliku da sretne stare prijatelje i „žrtve Osme sednice“ kako ih je nazvao.

Prema mišljenju Ljubinke Trgovčević, koja je u vreme Osme sednice bila članica Predsedništva Srbije i bliska saradnica Ivana Stambolića, Jugoslavija je tih godina i pored jednopartijskog sistema, bila zemlja koja je dozvoljavala visok stepen ličnih sloboda. Međutim, kako je istakla, istovremeno se u Komunističkoj partiji pojavio neko ko je poželeo da postane novi Josip Broz Tito te da bude jedini koji će o svemu da odlučuje, sa čim Trgovčević nije mogla da se saglasi.

– Na Osmoj sednici pojavila se jedna struja koja je želela da se vrati stari boljševički sistem i da partija bude ta koja će negovati takozvane tekovine revolucije, dok sa druge strane kontroliše ideološki sistem i kretanja u okviru društva, na čelu sa Miloševićem – čovekom sa Napoleonovim sindromom – naglasila je Trgovčević.

Istoričarka Latinka Perović saglasna je sa još nekoliko autora, koji su komentarišući Osmu sednicu ocenili da ona, usled svojih posledica, još uvek traje. Govorivši o Ivanu Stamboliću, jednom od dva najbitnija aktera pomenutog zasedanja, Perović je ocenila da je on bio naivan čovek koji nije imao leđa i koji je dozvolio da ga izdaju njegovi najbliži saradnici.

 Ona je citirala Stambolićeve reči, koji je na pitanje zašto se oštrije nije suprotstavio Miloševiću odgovorio da je „to bilo nemoguće u vreme kada su Miloševića portretisali slikari, pesnici mu pisali pesme a svaki pedalj Srbije bio oblepljen njegovim plakatima“.

Bojan Đurić, urednik sajta Novi pogledi i bivši poslanik LDP-a, zapazio je da je diskontinuitet koji je donela Osma sednica onemogućio da se unaprede i poprave dostignuća koja su rezultat sistema koji je građen godinama unazad. Prema njegovim rečima, to je trenutak kada smo izgubili korak sa zemljama koje su otpočinjale tranziciju.

– Takav dolazak Miloševića na vlast na žalost je ustanovio model kako se u srpskoj politici pobeđuje. Umesto uvođenja građana u politiku, dobili smo profesionalne mitingaše koji idu od grada do grada, gde kada treba – zaključio je Đurić.

Snimak tribine možete pogledati ovde

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.

Komentari