Duh ozbiljne ironije

U obraćanju sjeničkoj publici, za koju kaže da je izuzetno zahvalna, radoznala i neposredna, autor je izrazio oduševljenje improvizovanim galerijskim prostorom u centru grada, koji bi to, uz malo truda, kako je, ovaj put verbalno ukazao, i realno mogao postati. On je podsetio da izložene karikature predstavljaju presek njegovog stvaralaštva, iz početnog, srednjeg i novog perioda. „Prvi period obeležava moje početke. Drugi, srednji period, je period kada sam ja počeo ozbiljnije da promišljam o suštinskim odlikama ljudskog karaktera i odnosima u društvu, i treći period, kada sve postaje ozbiljnije i zrelije. Čini mi se da ja tek sad počinjem. Jer, ako umetnik, onaj koji se bavi umetnošću, taj zreliji period ne iskoristi za neki ogroman pomak, ništa nije uradio“, kazao je Muhamed Đarlek Maks.

On je zaista uspeo da napravi taj ozbiljan pomak. Ozbiljnu duhovitost i ironiju njegovih dela, na autorovo zadovoljstvo, sjenička publika je umela da prepozna. „Sve je sjajno i simpatično! Zapravo, publika je ta koja daje pravi šmek svemu ovome“, kaže autor. Ovaj poznati i priznati umetnik, višestruki učesnik kolektivnih i samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu, višestruko nagrađivan, kako u domaćoj tako i međunarodnoj konkurenciji, ipak smatra da mu za pravi kvalitet predstoji još mnogo rada. Nagradu Zlatni Pjer za 2008. godinu doživljava kao potvrdu da ono što radi zaista vredi i koristi nekome, ali, njemu najdraže priznanje je Srebrni Pjer iz 1990. „Meni najdraža nagrada je Srebrni Pjer iz 1990. godine, iz prostog razloga što je to zapravo bio poslednji veliki Pjer, koji je održan u onoj velikoj Jugoslaviji. Emotivno sam vezan za tu nagradu, jer sam je osvojio u žestokoj konkurenciji te velike zemlje, iako su posle toga, dolazila i druga, ozbiljnija i jača priznanja“, kaže Đerlek.

Muhamed Đerlek Maks stvarnost posmatra na ozbiljno duhovit način, i svojim delima ukazuje na besmisao te iste stvarnosti kroz određene pojave ili poteze određenih ličnosti, potcrtavajući i naglašavajući, na prvi pogled neprimetne detalje, koji u dobroj meri odražavaju suštinu tretiranog problema. On je kritičar s povodom i pozitivnom namerom, a njegova dela, pred kojima se svako ozbiljno zamisli, imaju i edukativni karakter. Gluv je na reakcije prikazanih likova jer, kako kaže: „Onaj ko pravi gluposti, treba sa tim i da se suoči. Ako ne direktno, sam sebe da prekori, onda da istrpi prekore drugih.“ I dodaje, „Mi karikaturisti ne hvalimo, mi kritikujemo, ponekad možda i preteramo, ali uvek kritikujemo s povodom.“