Duh Sakramenta širi se Bostonom i Dalasom

Krle i Peđa, kako im tepaju u SAD, došli su u situaciju da iz jedne idile, bezbrižne „pustolovine“ u najluđem košarkaškom karavanu, odigraju možda i najvažnije uloge od kada su postali deo NBA lige. Još veći pozitivan šok doživeo je Aleksandar Pavlović. Naime, Srbin iz Bara sezonu je započeo bez angažmana, da bi nakon jednomesečnih rola u Dalasu i Nju Orleansu uspeo da do kraja takmičarske godine pronađe angažman u Bostonu. Na taj način osvajač 17 šampionskih prstenova, pokušaće da u „mrtvoj trci“ sa Los Anđeles Lejkersima (kada je reč o najtrofejnijim timovima u ligi), dođe do novog naslova uz pomoć dvojice srpskih košarkaša.

Odmah po dolasku u najveći grad države Masačusets, Nenad Krstić zamenio je Kedrika Perkinsa u prvoj petorci, dobivši prednost u odnosu na Glena Dejvisa, Šakila i Džeremija O Nila. Ovim potezom, Dok Rivers, trener Bostona, pokazao je koliko ceni kapitena srpske reprezentacije, a samim tim se odlučio i da u nijansama promeni stil igre. Krstić je bez sumnje najkvalitetniji centar Seltiksa kada je u pitanju napad licem prema košu. Poseduje dobar šut sa distance, krasi ga pristojna brzina i kvalitetna leđna tehnika. U periodu dok je Krstić na parketu Boston ima dovoljnu širinu u napadu, čime su mogućnosti Ronda, Alena i Pirsa za prodor znatno veće. Nenad se dobro uklopio u novu sredinu. Period privikavanja prolazi bez igračkih trauma, tako da su kritike pojedinih stručnjaka na račun Denija Indža, sportskog direktora Seltiksa, da je dovođenjem Krstića napravio veliku grešku, sve ređe, dok pojedini igrači poput Kevina Garneta imaju samo reči hvale za novog saigrača.

– Nisam bio siguran da ćemo tako brzo nadomestiti odlazak Perkinsa. Drago mi je što nas je Krstić uverio da je kvalitetan centar i zaista se nadam da ćemo sa njim u petorci biti podjednako uspešni – istakao je proslavljeni košarkaš.

Boston je trenutno prvi na Istoku sa dobrim izgledima da regularni deo sezone završi na čelnoj poziciji. U tom slučaju imao bi prednost domaćeg terena do eventualnog velikog finala. S obzirom na to da u duelima sa najvećim konkurentima Čikagom (2-1), Majamijem (3-0) i Orlandom (2-1) imaju bolji skor, Seltiksi su zaista najveći kandidati za susret sa najboljim timom Zapada.

Duh iz boce Sakramenta čiji su sadržaj činili Divac, Veber, Kristi, Bibi i Stojaković, nakon pet godina stigao je nošen teksaškim vetrom do Dalasa. Povredom Kerona Batlera, uprava Mavsa odlučila je da angažuje proverenog šutera Predraga Stojakovića. Srbin je sezonu započeo u Nju Orleansu gde je retko igrao s obzirom na povredu leđa. Sličan se scenario ponovio u Torontu, u kome se nije snašao. Činilo se da će Stojaković imati još jednu sezonu za zaborav, ali je u poslednjem času na scenu stupio Dalas. Otkupili su Peđin ugovor od kanadske ekipe, obavezavši srpskog internacionalca da do kraja takmičarske godine igra za minimalnu veteransku platu. Ovakvim potezom, Mark Kjuban predsednik Dalasa ostvario je davnašnju želju da upari Dirka Novickog i Predraga Stojakovića. Peđa je odmah dobio mesto u startnoj postavi uz pristojnih petnaest minuta po meču. Konkurencija na Zapadu je zaista izuzetno jaka, tako da je svaka prognoza nezahvalna, ali „pucački“ triling Novicki, Stojaković, Teri, uz pomoć iskusnog plejmejkera Kida i prekaljenog Meriona trebalo bi da najkraće dobaci do polufinala Zapadne konferencije.

– Teško je reći kako sam se obreo u Dalasu. Malo sam bio iznenađen pošto se sve izdešavalo veoma brzo. Srećom, završilo se u skladu sa mojim željama, tako da se sada nalazim u ekipi koja ima kvalitet da se bori za titulu. U Dalasu sam video šansu za neku normalnu ulogu u timu, pošto jedino Šon Merion i ja konkurišemo na mestu krila. Ekipa je iskusna, puno je dobrih igrača, jedini nam je cilj da se dokopamo titule. Koliko su naše želje u skladu sa mogućnostima videćemo u plej-ofu – naveo je Stojaković.

Sakramento je u doba Divca, Vebera, Bibija, Džeksona bio poznat po sjajnoj atmosferi u timu i izrazitim drugarstvom među igračima. Prema rečima srpskog asa, duh iz Kalifornije i te kako je prisutan u Teksasu.

– Dalas je iskusna i izrazito nesebična ekipa u kojoj igrači ne igraju za sebe. Mnogi od nas bili su u situaciji da se bore za titulu, pa nas ista želja ujedinjuje u cilju. Nekima je ovo poslednja šansa, prozor nam se zatvara. Za sada dobro igramo, osim prvi petorke imamo trojicu rezervista koji bi u bilo kom drugom timu bili starteri. Verujem da će ta činjenica presuditi u plej-ofu. Meni je važno da još uvek uživam u igri. Naravno, ima dana kada sebe mentalno ne mogu da nateram ni da treniram, a kamoli da igram, ali su takve situacije zaista retke. Osećam se fizički dobro, srećan što sam u ekipi koja će se naći u plej-ofu. Šta će se desiti na leto zavisiće od lokauta koji je u najavi, kao i od moje fizičke spremnosti – potvrdio je Stojaković indicije da mu je ovo možda i poslednja sezona u karijeri.

Za razliku od Pavlovića, Krstića i Stojakovića, Vladimir Radmanović u Golden Stejtu i Darko Miličić u Minesoti ove sezone neće biti u prilici da se domognu druge faze takmičenja. Ipak, Monta Elis, Stiven Kari, Dejvid Li i Andris Bjedrins uz adekvatan izbor igrača na sledećem draftu trebalo bi da budu dovoljna garancija da se ekipa iz San Franciska sledeće sezone može domoći plej-ofa. Kada je reč o Minesoti, Vulvsima je neophodna temeljna rekonstrukcija tima koji bi se gradio oko Kevina Lova, Majkla Bizlija i Džonija Flina, uz pravu pomoć Darka Miličića i Nikole Pekovića.