Profesorka Fakulteta političkih nauka u Beogradu Daša Duhaček ocenila je večeras
da krivica za ratne zločine može jedino da bude individualna, ali je ukazala da, za razliku od toga, odgovornost kao politička kategorija može da bude i
kolektivna.
Na debati u organizaciji Fonda za humanitarno pravo „Da li smo krivi i/ili odgovorni“, Duhaček je istakla da „iza krivice stoji osoba sa imenom i prezimenom“ i da se njome bavi sud.
Ona je objasnila da odgovornost, međutim, može da bude kolektivna i da nju snosi kolektiv koji čine građani kao pripadnici jedne političke zajednice.
Prvi korak u prihvatanju odgovornosti jeste da se ne poriču ratni zločini, istakla je Duhaček, inače autorka knjige „Breme našeg doba“.
Duhaček se u svom radu bavi delom političke teoretičarke Hane Arent, Jevrejke iz Nemačke koja je morala da beži od nacista i koja je kao novinarka izveštavala sa suđenja nacističkom zločincu Adolfu Ejhmanu u Jerusalimu.
Duhaček je napomenula da je Arent smatrala da je posle ratova neophodno da se razmatra i pojam kolektivne odgovornosti kao političke kategorije.
To je ono što je tu ključno, ocenila je Duhaček i ukazala da je kolektivna odgovornost veoma bolan pojam i to posebno za mlađu generaciju. Duhaček je objasnila da je pojam kolektivne odgovornosti osetljiv utoliko što ga, nažalost, nasleđuju i mlađe generacije.
Debata o odgovornosti i krivici za ratne zločine u svetlu poslednjih presuda Haškog tribunala počela je emitovanjem priznanja bivšeg pripadnika Vojske Republike Srpske Dragana Obrenovića, koji je u sudu rekao da prihvata odgovornost i da se kaje.
Obrenović je osuđen na 17 godina zatvora za zločine u Srebrenici.
Član Koordinacije srpskih udruženja porodica nestalih i ubijenih na prostoru bivše Jugoslavije Dragan Pjevač je ukazao da za zločine nad Srbima u Hrvatskoj niko nije odgovorao u Hagu.
Pjevač je rekao da je oslobađajuća presuda Anti Gotovini bila ugaoni kamen i da je protivnicima Haškog tribunala dala argument da je to politički sud koji primenjuje selektivnu pravdu.
On je podvukao da je uvek pozivao na poštovanje žrtava i saosećanje sa njihovim porodicama bez obzira o kome je reč.
Pjevač je objasnio i da nema problem zbog toga što su neki ljudi osuđeni, ali da mu smeta to što mnogi nisu odgovarali za zločine.
„Za zločine nad Srbima u Hrvatskoj niko u Hagu nije odgovarao. Na Kosovu je za zločine nad Srbima jedan odgovarao, a u Bosni i Hercegovini dvojica. To je minorno“, ukazao je Pjevač.
Pjevač je ispričao i o napadu hrvatske vojske 1993. na zaštićenu zonu Unprofora Medački džep kod Gospića u kome je ubijeno 88 ljudi, od toga 36 civila, među kojima i njegova
majka.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
