Puno je analiza i pretpostavki šta je to što Dunavska strategija donosi Srbiji, ali osnovna stvar koja se proteže kroz sve analize perioda između 2014. i 2020. godine jeste činjenica da naša zemlja kroz strategiju ulazi u značajan korpus evropskih zemalja. Od ukupno 14 zemalja koje su uključene, njih osam su članice Evropske unije. Na ovaj način Srbija ulazi u Evropu i pre učlanjenja u porodicu evropskih zemalja. To je ujedno i najvažnije, jer postoji mogućnost da već tokom naredne godine sredstva iz fondova budu preusmerena na našu zemlju – kaže za Danas Zoran Novaković, samostalni savetnik u Udruženju za turizam i ugostiteljstvo Privredne komore Srbije.
On ukazuje da su potencijali Dunava veliki, kao i da Srbiju uz politiku koja je bazirana na ekonomskim postulatima otvara vrata preduzetnicima i investicijama.
Koji su potencijali Dunava koje tek treba da iskoristimo?
– Plovni put Dunava je potpuno neiskorišćen, prema procenama samo 15 odsto plovnog potencijala Dunava je iskorišćeno, samo u tom domenu imamo 85 odsto neiskorišćenih kapaciteta. Takođe, imamo puno problema sa plavnim i sušnim periodima, a kanal Dunav-Tisa-Dunav je zapušten. I turistički potencijali predstavljaju aspekt koji je neophodno iskoristiti. Mi smo se tek nedavno uključili u program vezan za sedam srednjovekovnih tvrđava koje se nalaze na Dunavu, koje će Srbiji doneti veliki turistički značaj i priliv. Viminacijum, Lepenski vir, Gamzigrad, Vinča… biseri su evropske civilizacije koji su neiskorišćeni. Romanski put je veliki turistički projekat koji će omogućiti Strategija, kao i Dunavska medijska mreža.
Koje su prednosti malih i srednjih preduzeća koja se nalaze u blizini Dunava?
– Mnogo pričamo da ekonomije opstaju na malim i srednjim preduzećima, a kad se okrenemo vidimo u kakvim su nepovoljnim položajima ta preduzeća kod nas. Tretman malih i srednjih preduzeća, stvaranje ambijenta za koji je država neophodna, kreditni sulovi, subvencionisanje i stimulisanje mladih da ostaju u našoj zemlji, poslodavcima će omogućiti da otvore pitanje kvalitetne radne snage, kao i gašenje crnog tržišta. Na primer, razgledanje i prevoz turista koji obilaze Dunav radiće mala i srednja preduzeća. Međutim, neophodne su i određene promene, svaki čamac koji je duži od šest metara u našoj zemlji se oporezuje kao jahta i to iziskuje velike finansijske troškove.
Kako biste ocenili saradnju među podunavskim zemljama?
– Saradnja među podunavskim zemljama je na visokom nivou. Na primer, ako su Slovenija i Češka, koje nisu podunavske zemlje pronašle svoj interes i izborile se za ulazak u Dunavsku strategiju, govori nam koliko su njihove ekonomije usmerene na razvoj dunavskog sliva. Stare dunavske zemlje, njih devet su tradicionalno dobro povezane. Dunavska turistička komisija je jedna od najstarijih evropskih institucija, a Srbija je njen član već 40 godina. Imamo, takođe, i Dunavsku komisiju, koja se bavi tehničkim problemima plovidbe, transporta, pretovara, utovara robe. U Strategiju su uključene dve velike razvijene zemlje – Nemačka i Austrija.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
